Vodvilj Žorža Fejdoa „Gospođina majka je umrla“, koji je na scenu postavio Branko Knežević, u četvrtak, 7. novembra od 20 sati ponovo će biti izveden na maloj sceni Milanovačkog pozorišta.
Reč je o jednom od uspešnijih dela Žorža
Fejdoa, maestra vodvilja ili vrcavog žanra, koji se širom sveta igrao na
najrazličitije načine, i koji je uvek kod publike budio oduševljenje. Priča je
smeštena u prvu polovinu 20og veka, a govori o bračnom paru i njihovim
problemima.
Na maestralan način kroz smeh i igru Fejdo
nam postavlja pitanje: Koliko nam je zaista potrebno za sreću i šta je to što
nam je zaista potrebno?
REČ REDITELJA
U vreme „sletskog pozorišta“ gde u
predstavama glumci kao pokretne lutke i roboti izvikuju ideološke ili
neideološke parole kao puki izvršioci rediteljske zamisli, kraća pozorišna
forma – vodvilj – ukazuje na svoju potpunu vrednost i opravdanost postavljanja
na scenu. Bez balasta i težnje da govori o civilizacijskim problemima
čovečanstva, vodvilj pruža priliku gledaocu da se opusti i uživa, da se smeje i
raduje. Pogotovu ako vodvilj sadrži dobro konstruisanu radnju sa dobrim
povodom, interesantnim i logičnim zapletom i neočekivanim raspletom, tačno
određenim mestom i vremenom događanja i vrtoglavim ritmom, koje je Žorž Fejdo
vešto ukomponovao u svom komadu GOSPOĐINA MAJKA JE UMRLA, sa jedinm ciljem da
kod gledaoca izazove smeh.
Fejdou je apsurd (nemoguće, besmisleno) samo povod za zaplet vodvilja. Ovakav pristup utro je put kasnijem teatru
apsurda.
Scenografija i režija: Branko Knežević
Igraju: Zorica Đurković (Ivon), Predrag
Lošić (Lusjen), Novica Petković (Sobar) i Nadica Simić (Anet).
Kostime je osmislila Biljana Knežević, a uradila
Nadica Simić.
Majstor scene Milan Aćimović, ton Goran
Dragutinović, svetlo Viktor Vujić.