Relativno skroman broj ljudi u Srbiji čita knjige na računarima ili mobilnim uređajima i upravo je stoga velika nepoznanica na koju potencijalnu publiku računa izdavač koji želi da objavi elektronsku knjigu. Nije uostalom nikakva novost da je ono što se zove računarska ili tehnološka penetracija u Srbiji dosta nisko u odnosu na bilo koju razvijenu zemlju. I glavni urednik izdavačke kuće “Arhipelag” Gojko Božović se slaže da to jeste potencijalni problem.
“Mislim ipak da se povećava broj ljudi koji čitaju knjige na specijalizovanim e-book čitačima, tabletima, ili mobilnim telefonima. Postoji, međutim, još jedan problem. Većina digitalnih marketa u ovom trenutku ne omogućava kupovinu e-knjiga iz Srbije, jer ne veruje u kredibilnost bankarskih garancija iz Srbije za online plaćanje”, skreće pažnju Božović.
Prednosti su i pored svih problema i prepreka ipak nesumnjive.
“Prednosti za nas kao izdavača e-knjiga jesu to što mi zastupamo prava nekih od vodećih savremenih srpskih pisaca i istoričara, čije knjige objavljujemo i u štampanim izdanjima. Mi postojeća štampana izdanja možemo vrlo jednostavno i sa vrlo malom doradom da pretvorimo u elektronska izdanja. Iskustvo koje donosimo iz štampanog izdavaštva u najvećoj meri primenjivo je i u elektronskom izdavaštvu, ali ne sasvim i ne doslovno, pogotovu u oblasti marketinga. Utoliko pre što internet u celini pruža neslućene mogućnosti za promociju knjiga”, navodi Božović.
Knjižare, da bi opstale, moraće da se menjaju i da budu ne samo mesta statične prodaje, već mesta promocije, događaja, marketinških aktivnosti, pa i čitavi informativni centri i klubovi čitalaca.
“Prodaja e-books, kao i svaka druga online prodaja u Srbiji, nije dovoljno razvijena. Činjenica je da se elektronsko izdavaštvo razvija, da se širi dostupnost i sam broj digitalnih marketa, tako da je važno da i u Srbiji i na srpskom jeziku postoje e-knjige”, zaključuje Božović.
Porast piraterije uslovio je i strah koji su već doživele filmska i muzička industrija: nestanak ili ugroženi opstanak bioskopa, kao i sve neizvesnija sudbina fizičkih nosača zvuka, a samim tim i prodavnica ploča. Sudbina štampanih knjiga i knjižara se vidi kao sledeća tačka nastradalih u digitalnom dobu.