Đorđe iz Čačka priprema monumentalnu bojanku o Banović Strahinji: „Dok crtam, osećam se oslobođeno”

Vile, vilenjaci, patuljci, vilin-konjici, insekti, ježevi i druga prirodna i natprirodna bića, deo su ilustrovanog mikrosveta Đorđa Grbovića (32), crtača, animatora i grafičkog dizajnera iz Čačka. Pored ilustracija, Đorđe pravi i bojanke za odrasle, stripove i bavi se raznim vidovima vizuelne umetnosti. Njegovi radovi kazuju jedinstvene priče, pune detalja i topline.

Završio je Srednju umetničku školu u Užicu, smer duborez, a potom i grafički dizajn na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu. Nakon diplomiranja, kao umetnički direktor i predavač, radio je u studiju animacije Iluzija, a potom je sa dva drugara osnovao i Kvazi studiJo animacije, režije i scenografije.

S prvim pogledom na bilo koji Đorđev rad, izvesno je da će posmatrač biti obuzet mnoštvom detalja za koje će mu biti potrebno određeno vreme da ih sagleda. Na pitanje šta se kroz detalj postiže, pa je toliko pristupljen u njegovom stvaralaštvu, Đorđe odgovara…

– Mislim da je detalj moj lični izbor i ukus. Takav pristup nosim iz rane mladosti, ugledajući se na razne umetničke majstore. Ti uticaji sa strane se ne mogu izbeći. Stil se gradi s vremenom i predstavlja lični afinitet, odnosno, proizlazi iz karaktera stvaraoca, pročitanih knjiga, odgledanih filmova, iskustava, interesovanja – napominje Grbović i dodaje:

– Pojedini su me pitali kako imam „živaca“ za toliko detalja, ali ja uživam dok ih stvaram. Ne predstavljaju mi ikakvo opterećenje. Kao što jedni idu na pecanje, tako se ja smirujem uz crtanje.

Kao dečak, Đorđe je pohađao časove u Centru animiranog filma (Centaf), u prostorijama Doma kulture u Čačku. Mentori su mu bili uglednici iz sveta filma i animacije, Blagoje „Buca“ Lupa i Vlada Stanić, od čijih je smernica, ističe, naučio više o crtanju nego što je u umetničkoj školi i na studijama.

– Kad te neko nauči kako da razmišljaš u pravom smeru, već si obavio polovinu posla – smatra Đorđe.

Od Buce i Vlade je „krao“ znanje i stvarao svojevrsni stil animacije. Divio se i ilustracijama Boba Živkovića, Frankena, Žana Žiroa „Mebijusa” i Albera Uderza, autora Asteriksa i Obeliksa. Proučavao je razne umetničke pravce dok nije izgradio svoj stvaralački pristup.

Kao što se primećuje iz njegovih radova, Đorđe u poslednje vreme najčešće ilustruje motive iz šumskog sveta i realna i mitološka bića koja u njemu obitavaju.

– Volim prirodu. Ranije sam mnogo vremena provodio na selu kod bake i deke, gde sam se igrao pored potoka, u šumi, na livadi. Sa bratom i rođacima sam pravio lukove, strele, koplja. Bili smo „prava banda“, koja je išla u avanturističke pohode. Umeli smo da se izgubimo, pa bi nas tražili svuda po selu – kroz osmeh se priseća umetnik i dodaje:

– To je bio prelepi dečji period devedesetih kad bismo celo leto provodili u prirodi. Potpuna sloboda. Skupljali smo žireve i slagali ih po panjevima, i takve detalje bih kasnije često predstavljao u svojim crtežima. Primećivao sam zanimljive forme na panjevima, oblik, mahovinu, lišće, insekte. I dan-danas, čim mi se ukaže prilika, volim da pobegnem u spokoj prirode. 

Što se tiče motiva koje najviše voli da crta, Đorđe izdvaja zmajeve i druga bića iz bajki i fantastike. Trenutno mu je interesantan i istorijski period Evrope 16. i 17. veka, najpre moda i arhitektura, odnosno, prelaz iz srednjeg veka u savremeno doba – od vračeva, alhemičara, vojske i crkve, do prvih industrijskih početaka.

Na većim formatima planira da prikaže i Čačak kroz vremeplov – od praistorije do danas, uz motive bronzanog doba, Rimskih termi, Gradine na Jelici, doba Turaka, pa do Tanaska Rajića. Uskoro će se latiti tog poduhvata, a napominje da kompletnu sliku već ima „u glavi“.

– Volim da zabeležim određeni trenutak, koji ne mora imati ni početak ni kraj priče, već konkretni segment. Uživam u bajkovitim temama. Ideja za njih mi se javila kad sam prvi šumski pejzaž poklonio dragim ljudima. Nacrtao sam ga u crno-beloj formi, pa sam shvatio da od toga mogu napraviti i bojanku za odrasle. Razlog zašto se zove „bojanka za odrasle” ogleda se isključivo u složenosti crteža – kaže Đorđe.

Tuš predstavlja likovni pristup kojim se prvenstveno služi. Tu su i flomasteri, kombinovana tehnika, a, iako ulje i akrilne boje dugo nije koristio, naglašava da ih ne isključuje u budućnosti. Animacijom se bavio i u filmovima i muzičkim spotovima.

– Ne postoji rad na koji sam najponosniji. Samo ja znam šta sam na početku zamislio i kako to na kraju ispadne (smeh). Ima i mnogo stripova koje još uvek nisam završio – samokritičan je Đorđe koji dodaje da, pored knjige bojanki, priprema i poster-printove i majice s motivima njegovih radova.

– Ljubav prema ovom pozivu čini da istrajavam. Kad stvorim sliku u mislima, zaista mi više ništa nije teško. Budući da se divim legendama srpskog i balkanskog junaštva, želim da ilustrujem kompletnu pesmu „Banović Strahinja”. Planiram je u vidu bojanke velikog formata, u kojoj bi se s jedne strane nalazio tekst, a sa druge crno-bela ilustracija koja bi ga pratila, sa mnogo detalja i ornamenata.

– Dok crtam, osećam se oslobođeno. Za mene, umetnost predstavlja način života. To je nesvakidašnje lep poziv. Imam potrebu da ispričam pojedine interesantne priče, a crtanje mi pomaže da to iskažem. Želim da odam počast stvarima za koje mislim da su zapostavljene, kao i da predočim određene ideje koje dosad nisam spazio kod drugih – završava Đorđe Grbović.

#animacija, #čačak, #crtež, #đorđegrbović

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.