32. izdanje Memorijala Nadežde Petrović

Naziv 32. izdanja Memorijala Nadežde Petrović Memorijal Sonje S. odnosi se na dve
značajne žene rođene u Čačku, ključne umetnice u svojoj oblasti u istoriji Jugoslavije. Prva je
Nadežda Petrović (1873–1915), jedna od najznačajnijih ekspresonista, impresionista i fovista
iz regiona, a druga je legendarna glumica Sonja Savić (1961–2008). Obe su bile ne samo
izuzetne umetnice, već i društveno aktivne žene i feministkinje.
Sam naziv, koji se odnosi na glumicu Sonju Savić, nema mnogo veze sa njom kao
konkretnom osobom. Ona je predstavljena imenom, ali je njeno prezime napisano skraćeno.
Dakle, njeno ime u nazivu izložbe služi samo kao metafora za ulogu koja definiše okvir ovog
koncepta.
Do odluke da se istakne uloga kao crvena nit koja se na jedan ili drugi način provlači kroz
sve radove ove izložbe došlo je zbog toga što se danas osećamo kao da živimo u nekom
distopijskom filmu. Oko nas se vrtoglavom brzinom menjaju društvene krize i ratovi, dok su
okrutnost i neodgovornost prešli granice naše imaginacije. I kao da postoji neki scenario te
fikcije koji naša stvarnost prati a ne obrnuto, kao nekad, kad su filmovi odslikavali stvarnost.
U današnjoj stvarnosti koja prati fikciju, glavni akteri igraju smrtonosnu igru sa nama i
našom planetom. Svet je postao pozornica za lažne istine i licemerje. Globalni akteri
upravljaju i trguju na takav način da su njihove uloge ponekad kontradiktorne (najveći
pobornici aktuelnih ratova su istovremeno i oni koji potom kada je već sve srušeno pomažu
svojim žrtvama). Svi oni se poigravaju istinom: lokalni političari, globalni akteri i veštačka
inteligencija. Mi se danas više ne možemo složiti oko toga šta istina zapravo jeste i koja je,
od svih uloga koje igramo, prava. U kojoj meri predstavljamo same sebe, a ne nekog drugog?
Ono što je izvesno jeste da nas naši identiteti (pol, pripadnost određenoj društvenoj klasi ili
nacionalni identitet) ne pokrivaju u potpunosti. Subjektivitet čoveka ne postoji kao stabilna,
nezavisna i samostalna celina, već je u neprestanoj promeni usled interakcije sa okruženjem,
tehnologijom i drugim vrstama. Pošto se naša stvarnost neshvatljivo brzo menja, mi
postajemo sve neizvesniji u svom stavu šta mi zapravo jesmo. Izvesno je da postoji isključivo
jedna autentična uloga koju možemo igrati u svom životu, a to je uloga subjekta koji može
uticati na uslove koji nas oblikuju kao društvena i ljudska bića. A to se odnosi i na našu
sadašnjost, prošlost, kao i na budućnost. Koliko je naše razumevanje prošlosti i sadašnjosti
istinito? Mi znamo da prošlost nije nužno takva kao što je neki predstavljaju, da je to uvek
konstrukcija koja obično služi nekim aktuelnim interesima. I baš zbog toga je krajnje vreme
da prošlost, sadašnjost i budućnost uzmemo u svoje ruke. Možemo početi sa fikcijom, jer
svaka realnost prvo prati neku ideju.

Memorijal Sonje S. se bazira na ideji umetnika kao nekoga ko osporava opšte prihvaćena
pravila društvenih, rodnih, klasnih i geopolitičkih uloga, čak i uloga koje prevazilaze puke
ljudske odnose i zadiru u polje odnosa među vrstama. U pogledu klasnih uloga, radovi sa ove
izložbe bave se različitim uslovima rada i kulturnom produkcijom. Što se tiče rodnih uloga,
naše umetnike i umetnice zanima položaj žena i kvir osoba u određenim istorijskim
situacijama. U pogledu vrsta, ova izložba će pratiti posthumanističke stavove, a u svetlu
geopolitičkih uloga različite minorne položaje ljudi i njihovih zemalja.
Spominjanje dve heroine u nazivu izložbe samo po sebi sugeriše feministički pristup njenom
konceptu. U našem slučaju, feministička kritika služi ne samo za predstavljanje specifičnih
uslova za žene, već i kao sredstvo za povezivanje različitih minornih pozicija. Još uvek
imamo naviku da govorimo o ulozi žena u društvu, u ratu, u zdravstvu itd, ali nikada ne
govorimo o ulozi muškaraca u društvu, u ratu, u zdravstvu, svaki put naglašavajući
specifičnost identiteta žena, dok uloga muškaraca vrlo često ostaje univerzalna. Delovanje
ljudi koji su na vlasti, kao i onih na dominantnim političkim ili ekonomskim pozicijama,
najčešće se popularizuju kao univerzalno dobro, a nikada u pogledu uloga koje služe
interesima pojedinaca. Naprotiv, pojedinačne grupe podređene različitim pozicijama moći
nemaju problem da se otvoreno bore za ozbiljniju ulogu u društvenom životu. Samo oni koji
su bez značajnije uloge u društvu mogu zaista osetiti da između fikcije i stvarnosti nema
razlike i da je došlo vreme za veću ulogu u toj fatalnoj igri oko nas.

Spisak umetnika – učesnika 32. Memorijala Nadežde Petrović

1. Andrej Škufca

2. Anton Kats

3. Bojan Stojčić

4. Božena Končić Badurina

5. Vladan Jeremić

6. Vokalno kustoski sindrom (kolektiv)

7. Gregor Mobius (Goran Đorđević)

8. Darinka Pop Mitić

9. Dejan Marković

10. Driton Selmani

11. Đejmi Hadrović

12. Elvisey Pisica

13. Efemerne konfesije (kolektiv)

14. Željko Beljan

15. Maja Smrekar

16. Mahdi Baraghithi

17. Milica Rakić

18. Natalija Vujošević

19. Neka Tomšič

20. Nika Autor

21. Rena Radle

22. Sanja Anđelković

23. Sezgin Bojnik

24. Tavfik Rada

25. Tara Langford

26. Hristina Ivanoska

27. Walid Raad

Selektorka Zdenka Badovinac

Zdenka Badovinac je kustoskinja i autorka, a od 1993. do 2020. godine bila je i direktorka
Moderne galerije u Ljubljani, koja je od 2011. podeljena na dve celine na dve lokacije –
Muzej moderne umetnosti i Muzej savremene umetnosti Metelkova.
Od 2022. do 2023. godine bila je direktorka Muzeja suvremene umjetnosti u Zagrebu (MSU).
Trenutno radi kao nezavisni kustos, autor i međunarodni konsultant.

Badovinac se u svom radu bavi istorizacijom istočnoevropskih umetničkih vrednosti u
savremenoj umetnosti u međunarodnim okvirima i kroz institucije. Prva izložba Badovinčeve
u kojoj se bavi ovim pitanjima bila je Body and the East—From the 1960s to the Present
(Telo i istok – od šezdesetih godina prošlog veka do danas, 1998). Takođe je pokrenula prvu
istočnoevropsku umetničku kolekciju Arteast 2000+ u Modernoj galeriji u Ljubljani. Njene
nedavne izložbe NSK from Kapital to Capital: Neue Slowenische Kunst – The Event of the
Final Decade of Yugoslavia, Moderna galerija, 2015 (Traveled to Van Abbe Museum ,
Eindhoven, (2016), Garage Museum of Contemporary Art, Moscow (2016) and the Museo
Reina Sofía Madrid (2017)); NSK State Pavilion, 5th Venice Biennale, 2017, co-curated with
Charles Esche; The Heritage of 1989. Case Study: The Second Yugoslav Documents
Exhibition, Modena galerija, Ljubljana, 2017, co-curated with Bojana Piškur; Sites of
Sustainability Pavilions, Manifestos and Crypts, Hello World. Revising a Collection,
Hamburger Bahnhof – Museum für Gegenwart – Berlin, 2017; Heavenly Beings: Neither
Human nor Animal, Museum of Contemporary Art Metelkova, Ljubljana, co-curated with
Bojan Piškur, 2018; Bigger Than Myself: Heroic Voices from Ex-Yugoslavia, MAXXI,
Rome. (2020); Sanja Iveković, Works of Heart (1974-2022), Kunsthalle, Vienna, (2022)
(Extended version of the exhibition was presented in Museum of Contemporary Art in
Zagreb, 2023).
Njene najnovije knjige su Unannounced Voices: Curatorial Practice and Changing
Institutions (Sternberg Press / Thoughts on Curating), 2022 i Comradeship: Curating, Art,
and Politics in Post-Socialist Europe (Independent Curators International (ICI), Njujork,
2019.
Jedna je članica i osnivača L’Internationale, konfederacije sedam modernih i savremenih
evropskih umetničkih institucija.
Predsednik CIMAM-a, Međunarodnog komiteta za muzeje i kolekcije moderne umetnosti,
2010-2013.
Godine 2020. Zdenka Badovinac je dobila nagradu Igor Zabel za kulturu i teoriju.

#čačak, #memorijalnadeždepetrović, #umetničkagalerijanadeždapetrović

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.