“Poljubiš sina, zatvoriš kovčeg i nema ga”

Otac ubijenog Miloša se slomio pred kamerama. Ni posle 9 meseci od ubistva, suđenje još nije počelo.

“Na kraju ga vidiš samo u mrtvačnici, kad odneseš odelo. Vidiš ga u kovčegu, obučenog. Priđeš, poljubiš ga, zagrliš, pipneš ga rukama, a on onako leži… Misliš, sad će da ustane. Pakuješ ga u kovčeg, u kola, pa u čačansku kapelu. Ne možeš da se odvojiš od njega. Leži tu, treba da staviš poklopac definitivno, ne znaš šta da radiš. Onda kažeš ženi i ćerki: “Nemojte da ga diramo, pustimo ga da se odmara”. Zatvoriš kovčeg i više ga nema”,– govori kroz stisnute zube Goran Mileusnić, otac studenta Miloša (24), koji je ubijen 27. januara ove godine na Zvezdari.

Nakon noći navodno provedene na društvenim mrežama, osumnjičeni Neđeljko Đurović, nezadovoljan svojim životom, rano ujutro izašao je na ulicu i nožem nasmrt izbo Miloša, koga je tad prvi put video. Osumnjičen je za teško ubistvo, počinjeno na svirep i podmukao način, ali suđenje ni posle 9 meseci nije počelo.

“I sad se sećam kako Miloš odlazi niz ulicu. Trebalo je da dođe nekoliko dana kasnije, ali nikad nije”, govori majka stradalog mladića, Violeta, dok gleda kroz prozor sobe svog sina, u njegovom rodnom Čačku. Sa istog tog mesta poslednji put ga je ispratila pogledom.

Seća se da mu je malo pred smrt rekla da je ponosna na to u kakvog je čoveka izrastao.

“Milošev najbolji drug je došao tog dana kad je ubijen. Drhtala mu je usna. Moja žena ga je pitala da li se nešto Milošu desilo. Klimnuo je glavom i rekao da jeste. Pitala ga je da li je živ, on je rekao da nije. Kada sam to čuo, udario sam glavom u vazu, raskrvario se, pao dole. Ne znaš šta da radiš u tom trenutku, to je takva agonija, takva bol”, kaže Goran.

“Spusti se kovčeg u raku, baciš malo zemlje, sve to prođe, ostaneš sam nad humkom i šta ćeš? Moraš da ideš kući. Ne ide ti se. Smrzavaš se i hladnoća te na kraju otera. Ali ti se ne ide. Dolaziš ovde u pakao. Tek kad dođeš u praznu kuću, vidiš da je svuda on, a njega nema. On je na groblju”, izgovara Milošev otac i u tom trenutku bol ga slama. Jeca.

Na groblje poslednjih devet meseci odlaze dva puta dnevno.

“Slušaš svakakve priče, čitaš izjave koječega, ali, ne vredi. Sad idemo na groblje jer nam to dođe kao neka terapija, on je tamo, a kuća je avetinjski prazna. Šta da radiš? To je to.”

Ni danas ne mogu da se pomire sa načinom na koji je izgubio život.

“Prvo što mi je palo na pamet je s kim je sedao u kola, mislio sam da je saobraćajka. Ali kad sam čuo to, to je šok, to je neverica, ne možeš da veruješ da postoji čovek na ovom svetu… Hajde na svetu i možda, ali u Srbiji u kojoj sam ja živeo, odrastao, završavao školu, da se to tako promenilo, da postoje ljudi koji izađu na ulicu, izvade mačetu, nož i iskasape čoveka. Zašto”, pita Goran.

Neđeljko Đurović je prvobitno u policiji nakon hapšenja navodno priznao sve, ali je dan kasnije sve negirao.

“I posle priznanja advokat mu kaže da negira sve to. Pa, šta je onda taj advokat? Saučesnik u ubistvu? Ako svi dokazi govore da je on to uradio, kako možeš da mu kažeš: “Ej, kaži da nisi ti” – govori ljuto Milošev otac i dodaje da strahuje da ovo ubistvo neće biti okarakterisano kao teško.

“Kažu mi advokati da bi sudija mogao proceniti da je Miloš bio jak momak i da je mogao da se odbrani. Ako se to desi, neće dobiti neku veliku kaznu. A, kažite vi meni, kako se neko odbrani od ovoga? Ko očekuje da će mu na ulici prići ubica sa mačetom i rasporiti ga?”

Milošec otac je hirurg i kada je video obdukcioni nalaz, znao je da njegovom sinu nije bilo spasa.

“Dok je umirao, moj sin je ponavljao “moram da izdržim, moram da izdržim…”, ali nož mu je rasekao trbušnu aortu. Toliko je iskrvario da nije mogao da izdrži i preživi.”

Na prvo ročište još se čeka, i posle 9 meseci od ubistva.

“Na svako suđenje ću ići. Ja moram da imam snage za to. To dugujem mom mrtvom sinu, bar toliko”, očajan je Goran.

Sa suprugom Violetom sina je vaspitao tako da uvek širi ljubav oko sebe i da vodi računa o drugima.

” Uvek sam mu govorila da pazi da ga neko ne povredi, ali da ni on ne sme drugog povrediti. Toliko je voleo život da bi se cela kuća ozarila kad bi ušao. Nije bio bahat ni prema kome. Mnogo je držao do drugarstva, do lojalnosti sa drugovima, da ne izda neke njihove male tajne. Čak i ako bismo mi rekli nešto protiv nekoga, on bi ga branio, govorio da su svi oni dobri. Širio je ljubav među svojim prijateljima. Često je davao i svoju odeću ako bi znao da neko nema, ali nikada nije govorio o tome”, priča Violeta dok pokazuje Miloševu sobu.

“Voleo je Partizan, išao na utakmice, tu je stekao velika prijateljstva. Ali, nikada nije bio huligan. Njegov najbolji prijatelj i cimer je zvezdaš. Kada bi zajedno gledali derbi, i ako Zvezda pobedi, Miloš bi mu rekao: “Čestitam, pobedili ste, sad moraš da častiš”. Šta da vam kažem, jedno dete da ga volite samo i da ga mazite”, dodaje.

Drugovi svirepo ubijenog Miloša počeli su da po celoj Srbiji prikupljaju potpise za to da se ubici odredi doživotna robija. Peticija je do sada organizovana u Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Požegi.

Peticija se sprovodi i onlajn, preko sajta “Peticija 24“, gde je prikupljeno oko 21 hiljada potpisa.

Ubijenom mladiću, prijatelji su na nekoliko mesta uradili i mural.

#miloš mileusnić, #pravda za miloša, #suđenje

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.