Velja Nevolja je svoj kriminalni uspon započeo 2016. godine nakon ubistva vođe partizanove navijačke grupe “Janjičari” Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi.
Veljko Belivuk (36) je prvo slabijiim navijačima nudio svoju zaštitu na tribini, a potom, kako je njegova uloga u Humskoj, ali i u podzemlju Beograda bila sve veća, svoje “vojnike” regrutovao je nudeći im moć, novac i ulogu u klanu ako stanu uz njega.
Velja Nevolja je svoj kriminalni uspon započeo 2016. godine nakon ubistva vođe partizanove navijačke grupe “Janjičari” Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi, međutim i dok je Mutavi bio živ Belivuk je bio jedan od njemu najbližih ljudi i već tada je gradio uticaj među navijačima. O tome je na policijskom saslušanju svedočio i bivši potpredsednik FK Partizan Vladimir Vuletić. On je rekao da je Velja Nevolja u to vreme bio “treći čovek ispod Stankovića” i da je nakon njegove smrti postao glavni i da je bio u Upravnom odboru ovog fudbalskog kluba. U intervjuu koji je tada dao za “Njuzvik” Belivuk je ispričao da je na tribinu došao kao “zaštita tadašnjih Alkatraza”.
“Na južnoi tribini je bio neki sukob koji nisu mogli da reše, tadašnji “Alkatrazi”. Mi smo tu došli kao njihova zaštita. Međutim, s vremenom klupko počinje da se odmotava i mi shvatimo da uopšte nije ispravno to što rade. Tada odlučujemo da uzmemo stvar u svoje ruke. Ušli smo u otvoren sukob s tim nebitnim Vavićem, koji je prethodno ovde predstavljao strah i trepet. Od njega navijači nisu smeli ništa, maltretirali su ljude na tribini, igrače privatno, otimali im pare i tako dalje. Određeni fudbaleri su voleli da izađu na splav, da se slikaju s tim Vavićem, da se voze blindiranim kolima… Zašto? Promašili su profesiju. To je kao kada taksista umisli da je kriminalac. To je taj problem. Pojedini fudbaleri su se družili s takvima, pa kada je došao dan za naplatu, onda su se poplašili i došli nama da se žale. I mi smo rešili da postavimo stvari na svoje mesto. Jer neću ja da dolazim i da branim te neke takve za dnevnicu, a oni da muzu sve živo odakle mogu. I s vremenom, spontano, dođe do toga da se ceo jug okrene prema nama i prihvati nas kao vođe”, ispričao je Belivuk 2016. godine.
On je u ovom intevjuu rekao i da se nikada nije deklarisao kao navijač “koji bi otišao na kraj sveta zbog Partizana”, kao i da mu je smetalo što se navijačima naplaćuje da idu na utakmice u inostranstvo, da su “primorani” da unesu po 50 baklji na stadion. Nevolja je tada otkrio da su se on i Sale Mutavi u tom periodu intenzivno družili i da su “odlučili da reše taj problem”.
“Onda smo porazgovarali sa tadašnjim vođama navijača, objasnili im da je njihovo vreme prošlo, da su završili karijeru, da su dosta draili ljude i da od sada puste da se to radi kako treba”. Nakon toga Stanković i Belivuk su preuzeli tribinu i tako je bilo do ubistva Mutavog. Nakon toga je Nevolja preuzeo tu ulogu u potpunosti, piše Blic.
Kako je rasla moć Velje Nevolje?
Uticaj Velje Nevolje na tribini je počeo da raste, mladi navijači su mu se divili i od njega strahovali. Belivuk već tada zaduženje vođe navijača doživljavao kao unosan posao. I ranije, a i tada Belivuk je još radio kao obezbeđenje beogradskih klubova, a onda su manje i slabije navijačke grupe počele su da mu se obraćaju za pomoć i da od “Janjičara” traže zaštitu. Kako je sam ispričao, tada je dobio dete i taj posao obezbeđivanja određenih navijača ili grupa mu se “činilo kao odlična ideja” da zaradi novac. Zbog nasilja je u tom periodu bio mnogo puta privođen. Kako je sam istakao “ima kratak fitilj”.
Baš kratak”, dodao je.
Belivuk je svoj uticaj na tribini pažljivo gradio. Klincima je nudio zaštitu, govorio da niko ne sme da ih dira, da ga zovu ako im nešto treba. Jedan po jedan počeli su da mu se priklanjaju. Apetiti Velje Nevolje tada su porasli. Od momka koji “nije imao ni za hleb” počeo je da zarađuje sve više. Svoj navijački uticaj iskoristio je za preuzimanje obezbeđenja svih većih beogradskih klubova. Njegovi navijači polako su počeli da se nalaze na vratima restorana i klubova na najboljim lokacijama, a s ove pozicije lako su mogli da distribuiraju drogu u objekte, ali i da pokazuju svoju moć. Navijači koji su radili ovaj posao dobro su zarađivali. I upravo to je bila sledeća stavka kojom je Belivuk “vrbovao” nove članove ekipe.
Ubrzo je na spisak aktivnosti ove grupe dospelo i reketiranje. Belivuk je želeo da drži obezbeđenje na svim unosnim lokacijama. One gazde koje to nisu dozvoljavale ubrzo bi se našle u problemu – reketiranje, demoliranje lokala, prebijanje i slično… Jedan takav slučaj dogodio se u klubu “Komitet” u Beton Hali. Gazde su imale svoje obezbeđenje, ali Nevolji je to smetalo. Na noć otvaranja petnaestak pripadnika Veljine grupe naoružano pištoljima i palicama je upalo u klub, demoliralo ga, tuklo obezbeđenje, gazdu i nedužne goste. Isti scenario ponavljao se i na drugim lokacijama.
Ugostitelji su ubrzo počeli da popuštaju i započinjali su saradnju sa Belivukom radi “mira u kući”. Isplaćivali su mu veliki novac i oko toga nije bilo rasprave.
Već tada je Belivukova ekipa počela da uživa zaštitu pojedinih čelnih ljudi beogradske policije, a svoj uticaj u Humskoj koristili su i za vršenje pritiska na ugostitelje do kojih nisu lako dolazili.
Aca Bosanac: Kokeza mi preporučivao Belivuka
Aleksandar Kajmaković zvani Aca Bosanac, poznati beogradski ugostitelj i suvlasnik nekih od najekskluzivnijih restorana i klubova u Beogradu na policijskom saslušanju otkrio je da ga je predsednik Fudbalskog saveza Slaviša Kokeza više puta kontaktirao i savetovao mu da angažuje Belivukovu ekipu kao obezbeđenje jer je mir jedino tamo gde oni čuvaju. On je to ignorisao, a onda su navijači Rada počeli da mu prave haos po lokalima u Beogradu. Kajmaković je tada u pomoć pozvao Belivuka i, kako je rekao, svi problemi sa navijačima Rada su odmah prestali. Da li su ovi navijači namerno angažovani upravo od strane Belivuka za sada nije poznato, ali je jasno da veza među njima postoji.
U isto vreme sa rastom Belivukovog uticaja u Beogradu, rat dva opasna klana “škaljarskog” i “kavačkog” se sa crnogorskih ulica preselio na ulice Beograda. Surovi rat je odneo brojne žrtve i vođe oba klana počele su da traže saveznike u Srbiji i regionu. “Kavački klan” tada je započeo saradnju sa Belivukom i njegovom “desnom rukom” Markom Miljkovićem Maretom. Oni su preuzeli “beogradski ogranak” ovog klana, započeli poslove distribucije velikih količina droge, ali i druge, prljave poslove za “kavčane”. Belivukova moć u podzemlju naše zemlje svakog dana je bila sve veća i on više nije imao velikih problema da vrbuje nove članove za poslove koje mu treba da budu završeni. Njegovu zaštitu, uticaj i društvo kojim mogu da se hvali hteli su mnogi mladi navijači, ali i mladići koji su ovo videli kao lak put do novca.
Belivuk i njegova grupa uhapšeni su pre više od mesec dana i još se nalaze u pritvoru. Za sada im se na teret stavlja više krivičnih dela – od nasilja i reketiranja do otmica, mučenja i svirepih ubistava. Za sada su osumnjičeni za tri likvidacije, ali se sumnjiče da stoje iza serije nestanaka mladića u Beogradu. Velika istraga protiv ovog klana još je u toku.