Dalibor Andonov Gru bio je jedan od pokretača hip-hop pokreta u Srbiji i regionu. Stekavši veliku popularnost devedesetih godina, Gru je bio i ostao jedna od najvećih muzičkih ikona u zemlji.
Karijeru je započeo 1990. godine, a posle prvih nekoliko neuspešnih godina, 1995. izbacio je prvi album Da li imaš pravo? kojim je započet prvi srpski hip-hop talas.
Iako tada još, prema sopstvenom priznanju, nije znao ništa o muzici i poslu, Gru je odlučio da hrabro uđe u vode muzičkog žanra koji na ovim prostorima maltene nije ni postojao.
Iako je prvi album uradio u „smešnom studiju sa smešnom opremom“, Gruov muzički talenat i ogroman entuzijazam došli su do izražaja, a već tada nametnuo se kao jedan od najznačajnijih repera.
„Sa ove distance kada pogledam šta se sve dešavalo devedesetih i kada sam počinjao da se bavim muzikom, nekako sve deluje simpatično i samim tim što sam bio dosta mlađi i nisam znao kako sve to funkcioniše. Postojala je ogromna želja i entuzijazam da muziku koju radim predstavim ljudima. Kapiram da kada bi danas trebalo da uradim sve to, sa ovoliko godina i iskustvom koje imam, u startu bih digao ruke. Što se kaže mladost–ludost“, ispričao je Gru 2015. godine u intervjuu za Tanjug.
Ubrzo je usledio i novi album, kojim je postigao ogroman uspeh. Gruov mejnstrim proboj nije bio toliko zato što je hip-hop na ovim prostorima bio popularan, već zato što je Gru bio glavni pionir u popularizaciji čitavog žanra u Srbiji i regionu.
Gru 2 objavljen je 1996. godine, a teško se može opisati uspeh i uticaj koji je album imao, a ujedno je i najuspešnije rep izdanje u Srbiji do sada.
Od gengsta repa (Srce) do emotivnih balada (Dosta mi svega, Poludeću), album je imao sve, a još jedna stvar koja ga je obeležila je veliki broj uspešnih kolaboracija.
Biću tu bio je apsolutni hit, koji je mesecima vladao top-listama, ali su i Leto, Petak, Čovek je čoveku vuk, kao i već pomenute Srce i Dosta mi je svega takođe bile rado slušane.
„Bila je to ljubav, čista ljubav“, opisao je Gru rad na albumu.
A to se i vidi. Svaka pesma je originalna i nešto što do tada nije viđeno na domaćoj sceni. Soul, fank i rege elementi bili su, posebno u jeku turbo-folk talasa, dobrodošao odmor i uživanje za uši.
Ambiciozniji album Vetrenjače dosta je omelo bombardovanje 1999. godine, ali je i on takođe bio komercijalni uspeh i stekao zlatni tiraž.
Novi milenijum Gru je dočekao u drugačijem tonu. Četvrti album – Beogard izdao je 2003. godine, a sa njega su se izdvojile numere Pravi broj, Moj grad, Stara škola, nova škola.
Posle toga, sem povremenih kolaboracija i singlova nije se preterano mnogo zadržavao u studiju, ali se bavio sinhronizacijama animiranih filmova, glumio u filmu Poslednja nova godina, a snimio je i saundtrek i komponovao pesmu Adrenalin džanki (Adrenaline Junkie) za film Undisputed II: Last Man Standing.
Krajem prve decenije bacio se u di-džejing, potpuno se posvetivši tome, a s vremena na vreme snimajući kolaboracije, poput one sa Ajs Nigrutinom I dalje me žele 2010. godine.
Kao di-džej radio je širom Srbije i u Crnoj Gori, publika ga je slušala i u Švajcarskoj, Tirani…
„U muzici sam koju volim da čujem, ali na drugi način i ta promena prija. Gradim di-džejing karijeru, uživam u tome, radim ono što mi prija“, rekao je Gru.
Gru je sredinom 90-ih napravio muzičku revoluciju na srpskoj i regionalnoj sceni, a hip-hop, koji do tada skoro i da nije postojao ili je bio rezervisan na veoma oskudnu andergraund scenu, vinuo u mejnstrim vode.
Dalibor Andonov Gru ostaće upamćen kao prvi među jednakima stare škole repa i hip-hopa, muzička ikona i čovek koji je napravio malo čudo uz pomoć štapa i kanapa 90-ih.