Kriminolog o zverstvima Velje Nevolje: U Belivukovom klanu ima nešto bolesno i patološko, oni nisu pravi kriminalci

Svaki iole značajan narko-kartel primenjuje brutalne metode koje je sprovodio Belivuk, kaže Dobrivoje Radovanović.

Odsecanje glava, delova tela, snimanje zločina… grupa koju je predvodio Veljko Belivuk, poznatiji kao Velja Nevolja, načinom na koji je izvršavala najveće zločine pokušavala je da pokaže svirepost, onu koja odlikuje najveće meksičke kartele.

– Svaki iole značajan narko-kartel primenjuje brutalne metode koje je sprovodio Belivuk. To nije ništa novo u svetu kriminala. Oni ubistvima i načinom na koji ih izvršavaju zastrašuju protivnike, pokazuju svoju snagu, svoj položaj u kopči sa državom, a primenjivanje metoda odsecanja delova tela poručuju suparničkom taboru: “Pazi šta radiš da ne bi upao u ovakvu situaciju”. Da nema snimanja, suprotna strana ne bi znala šta rade. Da, pročulo bi se, ali bi bilo doze sumnje – priča za “Blic” kriminolog Dobrivoje Radovanović.

Prema njegovim rečima, u prirodi narko-kartela, kako objašnjava Radovanović, jesu svirepa ubistva.

– U njima su psihopatske strukture ličnosti koje se bave rasturanjem droge u velikim količinama. U tom svetu, u svetu takvih ljudi, poput terorista koji su svojim protivnicima, ali i ženi i deci, odsecali ruke, vadili, oči, zastupljena je surovost koja je odlika psihopatije, strukture ličnosti koja nije duševna bolest. Psihopatske strukture odlikuju se nekad iznad prosečnom inteligencijom, narcisoidnošću, impulsivnošću, agresivnošću. Nasilje je opšta manifestacija takvih struktura ličnosti – naglašava Radovanović i dodaje da ga zločini Velje Nevolje pomalo podsećaju na deo zemunskog klana, ali da “je Belivuk daleko ispod njihove organizovanosti”.

Sličnosti sa kartelima

Kako objašnjava Zoran Đurđević, rukovodilac Departmana kriminalistike na Kriminalističko-policijskom univerzitetu, delovanje grupe Veljka Belivuka ima sličnosti sa zločinima meksičkih kartela.

– Meksički karteli, njihova ubistva i broj istih se izučavaju. Morao bih da poznajem Belivuka da bih znao kako rešavaju probleme, kako izgleda kada otmu svoje žrtve, namame ih. Da li je Belivuk taj koji izvršava zločine ili stoji i naređuje članovima grupe da oni to čine. Međutim, svirepost koju su pokazali u svojim zločinima ima velike sličnosti sa narko-kartelima – naglašava Đurđević.

Prema njegovim rečima, sličnosti nisu vezane samo za sukob oko narkotika.

– I jedni i drugi koriste nasilje u kojem jasno žele da pošalju poruku, odnosno upozorenje. Takođe, izvršavaju teška ubistva i imaju potrebu da ih ponavljaju. Takođe, ono što je najsličnije jeste svirepost ubistava. Brutalnost, odsecanje delova tela ljudi – objašnjava naš sagovornik i naglašava da i jedni i drugi potiču iz disfunkcionalnih porodica.

Raniji zločini

On dodaje da ovo nije prvi put da se susrećemo sa brutalnim zločinima.

– Kriminalne grupe najčešće koriste vatreno oružje kao sredstvo izvršenja dela. Međutim, imali smo i u prošlosti sečenje, mlevenje tela, poluugljenisane leševe, odsecanje glava gde jedan deo tela policija pronalazi u centru Beograda, a drugi u drugom naselju. Ideje o masakriranju su bile i ranije prisutne. Grupe ne vrše nasilje u istoj meri na isti način i prema istim subjektima. Model ponašanja grupa je pod dejstvom mnogo faktora – ambijentnom u kom je nastala, sistem standardi ponašanja za tu grupu, uticaj koji su imale druge grupe, čijim stazama ove grupe idu – objašnjava Đurđević i dodaje da prošlost Belivuka pokazuje da njemu nasilje nije strano.

– Faktor porodice je od izuzetne važnosti. S obzirom na to da je u njegovoj porodici bilo nasilja, ono njemu nije strano. On je živeo nasilje u prošlosti, do hapšenja, on živi nasilje i upitno je hoće li moći da se to promeni – dodaje naš sagovornik.

Brutalnija grupa

Mile Novaković, nekadašnji načelnik UKP, kaže da je Belivukova grupa očigledno neka nova brutalnija i “napaljenija ekipa zlikovaca”.

– Oni su pravi huligani. Niko od njih nije prošao klasičnu kriminalnu školu od dečačkih tuča, sitnih krađa, razbojništava, dilovanja… To su huligani jaki u hordama i sa bejzbol palicama i lako su se odlučili za brutalne zločine gledajući filmove tog sadržaja, brutalnosti i svireposti. To ranije nismo imali, jer retko su se ozbiljni kriminalci iživljavali nad žrtvama mafije. Kod “zemunaca” je bio obračun sa navodnim cinkarošima iz njihovih redova: Željko Crnogorac, Marko Petrović i zaštićeni svedok Zoran Vukojević Vuk – objašnjava Novaković i dodaje da je Belivuk “morao da u sebi i najbližim saradnicima ima nešto bolesno i patološko”.

 Ideje za mučenje, ubijanje, takvim ljudima dolaze same po sebi. U prošlosti smo imali situaciju kada su Sretko Kalinić i ekipa ubili Milana Jurišića i njegove delove tela pobacali u reku, a mošnice ispržili da bi podvalili drugarima i ponudili im kao jelo i lepo se iživljavali i zabavljali – zaključuje on.

“Ako se ne snimi, nije se desilo”

Prema rečima Zorana Đurđevića, snimanje krivičnih dela Belivuka i njegove grupe pokazuje koliko su se oni ponašali slobodno.

– Imamo trend u društvu da ako se ne snimi, to se nije desilo. Snimanje za njih pokazuje nedostatak svesti kod njih i preveliki stepen slobode u kojem su oni zasnivali svoje ponašanje misleći da neće biti uhvaćeni – dodaje on.

Šta je slično Belivuku i narko-kartelima

potiču iz disfunkcionalnih porodica
brutalnost u izvršenju zločina (odsecanje glava, delova tela)
sukob zbog narkotika
svirepošću šalju poruku suparničkim grupama
potreba da ponavljaju stravične zločine

#veljo nevolja, #zločin

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.