Trojica beskućnika, od kojih su dvojica identifikovana, stradala su juče ujutro u požaru koju je zahvatio napušteni objekat u Ulici Mihaila Pupina u Užicu, u kome su nesrećni ljudi boravili i noćevali.
Jedan od njih je Žarko Vukašinović, zvani Žare Ribar, nekada poznati užički pekar, drugi je Željko Polimčević, dok je identitet trećeg stradalog još nepoznat.
,,Vukašinović i Pomičević su već duže vreme bili ovde, a ko bi mogao biti treći – ne znam, jer su se beskućnici ovde često smenjivali”, ispričao je ,,Blicu” jedan od Užičana koji živi blizu mesta nesreće.
U subotu oko 5.20 vatrogasno-spasilačkoj brigadi u Užicu prijavljeno je da gori napušteni objekat koji je nekada pripadao propalom preduzeću ,,Koža”. Sedam vatrogasa sa dva vozila za minut su stigli na lice mesta, ali je požar već bio u razbuktaloj fazi i plamen je izbio na krov. Spasioci su uleteli u zapaljenu prostoriju i u njoj pronašli tri ugljenisana tela. Pretrpostavka je da su se beskućnici ugušili od dima, a kasnije izgoreli.
U objektu u kome su živela trojica nevoljnika nije bilo ni vode ni struje. Za sada se sumnja da je požar izazvao žar koji je na pod prostorije, dok su beskućnici spavali, ispao iz peći ,,bubnjarice” koja nije imala vrata.
,,Toj kući nije moglo da se priđe od nesnosnog smrada. Ljudi koji su tu živeli sa svih strana su dovlačil kojekakav papir i krpetine koje su koristili za ogrev. Zato pretpostavljam da je žiška iz peći pala na papir i proširila se objektom. Samo je bilo pitanje dana kada će ovo da se desi. Jutros kada sam prošao i video policiju i vatrogasce znao sam da se desilo ono o čemu sam slutio”, kaže za „Blic“ meštanin ovog dela Užica.
Njegov komšija kaže da je beskućnicima neretko donosio nešto da pojedu, poslednji put pre pet – šest dana kada im je, na njhovu molbu, u obližnjoj pekari kupio kifle i jogurt.
,,Žarku Vukašinović je, dok sam mu prinosio hranu, ležao na nekakvom dušeku, tada mi je rekao da ne može da ustane jer je nepokretan. Ostala dvojica su sedela pored njega i pila alkohol, njihov sapatnik koji nije mogao da mrdne kao da ih nije uopšte interesovao. Viđao sam iz na klupama ispod železničke stanice gde su zaustavljali ljude, tražili novac, a od milostinje koju su im davali Užičani su kupovali alkohol. Jedan od njih nekada je živeo u pećini u Staparima, u klisuri Đetinje”, ispričao je jedan komšija ,,Blicu”.