Glavni poslovi kriminalnog klana Veljka Belivuka, poznatijeg kao Velja Nevolja prvo su bili poslovi obezbeđivanja noćnih klubova u Beogradu, a onda su, upravo s te pozicije, polako preuzeli primat na narko-tržištu prestonice, uvezali se sa crnogorskim kavačkim klanom i postali najopasnija grupa u Srbiji. A onda su usledila reketiranja, otmice, mučenja i ubistva…
Belivuk je svoju kriminalnu karijeru počeo da gradi još dok je bio navijač, a onog trenutka kada je preuzeo poziciju vođe navijača partizanove grupe “Janjičari” (sadašnje “Principi”) oko sebe je počeo da okuplja ekipu koja je “sejala strah” gde god da se pojavi. Prva krivična dela koja su ređali bila su nasilnička ponašanja, te su za svoj “rast na kriminalnoj lestvici” podzemlja koristili silu, piše “Blic”.
Veljina ekipa je vrlo brzo preuzela obezbeđenje svih većih noćnih klubova u Beogradu, a upravo sa te pozicije lakše su mogli da distribuiraju i prodaju drogu unutar njih. Bili su toliko bahati da su bez ustručavanja upadali u pune klubove, tukli obezbeđenje, gazde, pa i goste ukoliko bi neko pokušao da unajmi drugo obezbeđenje. Upravo to se dogodilo pre krajem 2018. godine u Beton hali kada je Belivukova grupa naoružana upala u klub “Komitet” i palicama razlupala klub i tukla goste.
Nakon toga Belivuk je postajao sve smeliji, pa su počeli da “lupaju reket” gazdama klubova i drugih lokala i za sebe traže još jedan deo zarade. Novac koji je počeo da im priliva u velikim količinama trošli su za provod i ulagali u kupovinu narkotika koje su potom dalje distribuirali i prodavali. Grupa je bila dobro organizovana, svako je imao svoju ulogu, a Velja, i njegova “desna ruka” Marko Miljković Mare, pitali su se za sve.
Dok je Belivukova grupa jačala u podzemlju saradnju im je ponudio opasni crnogorski “kavački klan” koji već godinama ratuje sa “škaljarskim”. “Kavčanima” je trebala podrška u Srbiji, jaka grupa koja će za njih rasturati velike količine droge, a po potrebi završavala i druge, prljavije poslove. Od sklapanja ove saradnje Velja Nevolja postao je opasniji i bahatiji nego ikad. Tada je već uveliko uspostavio svoju poziciju u FK Partizan, izdejstvovao da koristi brojne prostorije u Humskoj, preuzeo klubski restoran, a kako je otkriveno, dobijao je i mesečnu platu od 5.000 evra! Imao je prava da koristi i službeni automobil ovog kluba, a prema nezvaničnim informacijama pojedinih beogradskih medija, preko posrednika je bio zadužen i za nekoliko igrača.
U isto vreme, reketiranje je postao jedan od najbitnijih “poslova” ove kriminalne grupe. Reketirali su koga su stigli – biznismene, investitore, vlasnike lokala, restorana, pa i poznate. Ono što je želeo, iako je tuđe, Belivuk je otimao, pa je tako mučenjem terao investitore da mu prepišu poneki stan u zgradi kojoj grade, kola koja mu se dopadnu i slično.
Svoje veze formirao je po svim većim gradovima u Srbiji, ali Beograd je bio njegova glavna baza za rad. On se poslednjih meseci pre hapšenja povukao iz prestonice i vreme je najčešće provodio u Pančevu i okolini gde je, kako se ispostavilo, imao nekoliko vikendica. Kako se sumnja, na silu je preuzeo i bitniju funkciju u pančevačkom fudbalskom klubu “Dinamo”.
S rastom moći njegove grupe postao je sve oštriji prema protivnicima. Iako su prvo sukobe rešavali brutalnim prebijanjima i sačekušama, kasnije se, kako se sada ispostavlja, svoje rivale počeli da otimaju, muče i svirepo ubijaju…
Upravo tako ubijen je i vođa “Pink Pantera” Milan Ljepoja koji je, kako je Belivuku dojavljeno, “skupio ekipu i planirao da preuzme Niš”. Ovo se Nevolji nije dopalo, pa je svojim saradnicima rekao da je vreme da ga ubiju. Sve ovo otkriveno je u snimcima telefonskih razgovora između Belivuka i pripadnika njegove grupe.
Ljepoja je namamljen u kuću u Ritopeku, do nje je došao svojim vozilom, što su snimile sigurnosne kamere. Te iste kamere nikada nisu snimile da Ljepoja iz kuće odlazi i policija smatra da je on te kobne noći svirepo ubijen, a da su delovi njegovog tela spaljeni i negde bačeni, dodaje “Blic”.
Belivuk, Miljković i njihova grupa za sada se sumnjiče za tri ubistva iako tela žrtava još nisu pronađena. Spisak žrtava ove kriminalne grupe, ipak, sumnja se da je mnogo veći – nestanci čak 12 muškaraca, koji su se dogodili samo u toku prošle godine, uvezuju se upravo sa njima. Na deponiji u Vinči, u blizini jedne od Belivukovih kuća strave, u kojima su mučene i ubijane žrtve, pronađeno je 20 kostiju za koje se sumnja da pripadaju njegovim žrtvama. U njegovim kućama pronađeni su brojni tragovi krvi, a istraga treba da pokaže da li su najjezivije sumnje – da je ova grupa kasapila, pa u kiselini rastapala tela svojih žrtava – istinite.