Danas se navršava 20 godina od ubistva komandanta Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana. Arkan, koji je bio i političar, osnivač i prvi predsednik Stranke srpskog jedinstva, ubijen je 15. januara 2000. u tadašnjem hotelu “Interkontinental” (današnji “Crowne Plaza”) u svojoj 48. godini.
Bio je u društvu Milenka Mandića Mande (44) i Dragana Garića (47), telohranitelja koji su takođe ubijeni, ali i bivšeg direktora Komercijalne banke Ljubomira Mihajlovića. Za ubistvo je osuđen bivši policajac Dobrosav Gavrić.
Zbog tog ubistva osuđen je u Srbiji na 35 godina, ali je uhapšen tek 2012. u Južnoafričkoj Republici. Suđeno je i saučesnicima Milanu Đuričiću i Draganu Nikoliću koji su dobili po 30 godina.
Sa Arkanom u “Interkontinentalu” bile su njegova supruga Svetlana Ceca Ražnatović i njena sestra Lidija Ocokoljić koje su se u trenutku atentata nalazile u obližnjem butiku, a udovica je dva meseca nakon Arkanovog ubistva, 6. marta 2000. godine, u iskazu koji je dala pred istražnim sudijom do detalja opisala šta se desilo kobnog dana.
Iskaz udovice
– Po dolasku u hotel svi smo otišli u butik “La France”, a pola sata kasnije Željko je izašao da pronađe prijatelja Mandu. Povremeno sam sa sestrom obilazila svoje butike i prolazila pored puža (separe) u kojem je Željko sedeo sa Mandom i Garićem. U jednom trenutku pored njega je sedeo i Branko Jevtović Jorga, a kad sam sledeći put došla, njega nije bilo. Sela sam malo pored supruga i otišla u “La France” – ispričala je Ražnatovićeva.
– U jednom trenutku u butik je utrčao Zvonko Mateović, tražio je da mu dam pištolj jer je on ispalio sve projektile iz svog oružja. Dala sam mu moj valter, ali on nije ispalio nijedan metak. Neke žene su mi branile da izađem iz butika, a Zvonko je vrištao: “Ubijen je komandant”. Smogla sam snage i otrčala do muža. Garić je bio na podu, Željko je krvario, pokušala sam sa reanimacijom. Videla sam da je Manda na mestu mrtav. Vrištala sam da neko pozove Hitnu pomoć, dok sam Željku iz usta vadila krv – rekla je Arkanova udovica ističući da je tada iza sebe ugledala naoružanog mladića.
– Uhvatila sam ga pod pazuh jedne ruke, Zvonko pod pazuh druge ruke, a onaj čovek i Lidija za noge. Jedva smo ga provukli kroz kružna vrata. Smestili smo ga u beli policijski džip “pajero”, ali je jedan policajac rekao da nema dozvolu starešine da vozi auto, tako da se onaj čovek ponudio da BMW preveze Željka u bolnicu – rekla je tada Ceca.
U istom iskazu, koji je potvrdila sestra Lidija, navela da je da ne zna za eventualne pretnje pokojnom suprugu, te da on nije imao tajni pred njom.
Nalogodavac i dalje nepoznat
Ubistvo Željka Ražnatovića Arkana i dalje jednako intrigira javnost. Ko je pravi nalogodavac likvidacije još uvek se ne zna. Tog 15. januara 2000. ispred “Interkontinentala” oko 17 časova stala su dva automobila. Iz opela “kalibre” izašli su Dragan Nikolić Gagi i Milan Đuričić Miki, odranije poznati policiji.
Iz drugog vozila, golfa, izašao je Zoran Nikolić Pegla, kao i pripadnik Druge čete Prvog bataljona policijske brigade SUP-a Beograd, Dobroslav Gavrić.
Pegla je ostao na parkingu, dok su preostala trojica ušli u hol spremajući se da počine trostruko ubistvo. Arkan je sa društvom sedeo u holu. Nekoliko minuta posle 17 sati, prišli su im Gagi i Miki.
Pozdravili su se, Gavrić je seo u drugi separe, nekoliko metara iza leđa Arkanu.
Minut kasnije, Gavrić je ustao od stola. Ispod kaputa je izvadio pištolj “CZ 99″. Tri metka ispalio je Arkanu u potiljak. Na pod hola u “Interkontinentalu” padale su čaure, čaše, šolje i flaše, a gosti su zalegli na pod sklanjajući se od rafalne paljbe. Policija je na lice mesta došla brzo, ali ne i hitna pomoć.
Arkan je neslužbenim vozilom prebačen u Uregentni centar. Tamo je i zvanično proglašen mrtvim.
Utočište pronašli u Južnoafričkoj Republici
Dobrosav Gavrić je 2006. godine pobegao iz Srbije. Uhapšen je krajem 2011. u Južnoafričkoj Republici, ali ne po poternici Srbije. Gavrić je u Africi nastavio da se bavi kriminalom, pa je uhapšen kao vozač afričkog kralja podzemlja Sirila Bika, koji je ubijen u martu 2011. Gavrićev identitet, međutim, nije odmah otkriven (policiji se predstavio kao Saša Kovačević) i on je najpre pušten iz pritvora.
Ubrzo je ponovo uhapšen zbog posedovanja kokaina i tada je utvrđeno da se radi o Arkanovom ubici. I dalje se nalazi u zatvoru u Africi.
Milan Đuričić Miki sa njim je pobegao iz zemlje dan uoči izricanja presude za Arkanovo ubistvo. Ali se u nju vratio tek da mu bude večna kuća. Ubijen je 24. aprila u Jophanesburgu 2018. godine, takođe u Južnoafričkoj Republici. Kremiran je pa sahranjen u Loznici pre godinu i po dana.
Treći počinilac Dragan Nikolić služi kaznu u požarevačkoj Zebeli.
Za života bio deo javne scene
Željko Ražnatović je rođen 17. aprila 1952. godine u Brežicama, malom slovenačkom mestu. Njegov otac, Veljko Ražnatović je učestvovao u Drugom svetskom ratu, a nakon rata je služio kao oficir vazduhoplovstva u JNA u činu pukovnika sa kojim je i penzionisan. Po završetku rata, Veljko se preselio u Sloveniju.
Mladi Željko je proveo svoje rano detinjstvo u Zagrebu i Pančevu, pre nego što se posao njegovog oca preselio u jugoslovensku prestonicu Beograd. Željkov otac je rođen na Cetinju, kao potomak Ražnatović bratstva, i učestvovao je u Narodnooslobodilačkom ratu, Arkan je u svojim intervjuima napominjao da je njegov otac često odlazio u Prištinu.
Ražnatović je odrastao u Beogradu sa trima starijim sestrama, strogim ocem i brižnom majkom kako ih je sve opisao. Ražnatović je u intervjuu 1991. godine rekao da je njegov otac živeo vojnički život, da je vojnički radio i da se tako oženio sa Arkanovom majkom, Slavkom.
Željkovi roditelji su se razveli 1964. godine, kada je on imao 12 godina, i zajedno sa sestrama je prešao da živi kod majke.
U braku sa Natalijom Martinović sa kojom se razveo 1994. godine dobio je četvoro dece – Vojina, Nikolu, Milenu i Mašu. U braku sa Svetlanom Veličković dobio je dvoje dece – Veljka i Anastasiju. Iz prvog braka sa jednom Šveđankom, ima sina Mihajla, rođenog 1976. godine.