Nisu slučajno Zlatiborci ime planine vezali za darove prirode – prvobitnom nazivu Rujno kumovala je raskošna i korisna biljka ruj, a potom je zlatni bor planini dao novo ime. I rujna i zlatna, ona je vrelo lepote, radost i odmor svakom gostu.
Izvesni Hadži Nikola Selak je još 1750. podigao kolibu za odmor, i tako se ne znajući, upisao u buduću knjigu prvih zlatiborskih gostiju.
Ono što je znao hadži Nikola, shvatiće potom i kralj Aleksandar Obrenović, pa beogradska gospoda, a za njom i svi željni pravog odmora i tako krenulo ono što danas ovde imamo – vile, vikendice, hotele, restorane, igrališta, kupališta i više od 300.000 gostiju godišnje.
“Vrhunski hoteli će svakako, u svakoj situaciji pružiti vrhunsku uslugu, i ono što je Zlatibor sam po sebi – priroda, lepota, znači, da se relaksiraju, da se dobro zabave, da dobro pojedu i ono primarno – da uživaju u prirodi”, navodi Katarina Cicvarić iz hotela “Palisad”.
Od modernog i tradicionalanog Zlatibor je uzeo ono najbolje, sačuvao duh dobrih domaćina s početka dvadesetog veka, kada je, recimo, za Ribnicu znalo i evropsko plemstvo, a ovdašnji, prvi ugostitelji, govorili da njihova kuća pripada – Bogu i gostu.
“Jela se šnicla, teleća, za koju se nije znalo kako se zove, ali je bila velika, prelazila je preko tanjira. Gost je nije mogao ni da pojede. To je tako bilo lepo spremljeno, prosto, jednostavno, da su svi dolazili rado”, navodi Desimir Petrović iz Ribnice.
I Ribnica se opet budi. Skijalište je zimi raj za sportiste i rekreativce, a leti je ovo mesto gde ožive sva čula. Uskoro će novom gondolom turisti dolaziti do Tornika, mesta gde je nekada stolovao Kostreš harambaša, i to, stizaće iz centra Zlatibora.
“To je za nas, zaista, najznačajniji, kapitalni projekat, koji će zlatiborskom turizmu udahnuti jednu novu snagu i energiju, u nekim narednim planovima je da se i samo jezero u Ribnici pretvori kompletno u turističke svrhe, kada se sredi, dodatno infrastruktura i kada se voda sa Sušičkog vrela dovede na sam Zlatibor”, ističe direktor TO Zlatibor Vladimir Živanović.
A na dohvat ruke, jer se mirisu ne može odoleti, i koraka, kome putokazi nisu potrebni – sve je od lepote satkano: u Dobroselici prerast, stara crkvica, i dobri ljudi a dalje Murtenica – šuma nad šumama.
Pod Čigotom čeka Gostilje, sa vodopadom, bazenom i gorskim brzacima, u Ljubišu, možda sretnete, za stih uvek spremnog, Ljubivoja Ršumovića. A u Sirogojnu je lako otkriti lepotu i mudrost starih graditelja koji su umeli da sačuvaju dušu drvetu.
Onda Stopića pećina, čudesni otisak vekova i vode, pa Semegnjevo, Šljivovica, Tripkova a sve satkano od boja i mirisa.