Brvnara je stara oko 200 godina i u njoj preslatka devojčica i njena teško bolesna mama nisu imale ni osnovne uslove za život
Gledaju, ali i dalje ne veruju. Spuste glavu, pa pogledaju opet i od sreće briznu u plač.
Ovako su predivna sedmogodišnja Zlatokosa Ivana Lešević i njena mama Marija reagovale kada su videle kako humani ljudi iz temelja obnavljaju njihovu brvnaru u selu Samaila kod Kraljeva.
Brvnara stara oko 200 godina odavno nije za život, ali malenoj devojčici i njenoj mami to je bio jedini krov nad glavom. Marija je nedavno operisala rak dojke, a tako bolesna, išla je u nadnicu – skupljala, kako priča, kornišone, maline… Šta god, kako bi svojoj ćerkici obezbedila što srećnije detinjstvo.
Posle pisanja “Telegrafa”, cela Srbija digla se da pomogne Zlatokosi Ivani i njenoj mami. Čuveni humanista Vlade Dragić iz Čačka obišao je radove na kući i pozdravio predivne i vredne majstore. Ivanin pogled pun sreće i ljubavi još mu je pred očima.
– Mala Ivana me umalo nije udavila koliko me je jako zagrlila. Presrećne su, a i to je blaga reč. Ne veruju da se ovo zaista dešava – kaže Vlade za naš portal.
Aktivisti iz Kraljeva preneli su do detalja kako teku radovi i njihovu objavu prenosimo u celosti:
“Dođosmo, kad imamo šta da vidimo – Zoran Petrović nije odlepršao, već sa Dejanom Milosevićem iz Žiče uveliko radi na stiroporu. Dok smo čekali da Usluge Prevoza dovezu donaciju materijala od Centra suve gradnje Gips mont (veliko hvala Štavljanin Mladenu), pojavio se Vlade Dragić iz Čačka sa suprugom i ćerkom. Njemu se posebno zahvaljujemo, jer je na njegovu inicijativu i urađena reportaža u Telegrafu, i nas animirao da pokrenemo akciju.
Kako kažu, Vlade je, kao svaki domaćin Šumadinac, doneo grejanu rakiju i gibanicu za doručak, a posle posluženja deo ekipe je krenuo na gips. Podšivala se terasa, a imali su i posete, sa sve darovima.
– Komšija Slavko Jovanović i sin su doneli ručak, Biljana Žojic slatkiše, Marko Ljubojević piće. Hvala im. Stvari se menjaju na bolje, rekao bih. Među njima nama već poznati lik(ovi). Dan završavamo sa kompletiranim stiroporom i prvom rukom lepka, završenim gipsarskim radovima unutra i podšivenom terasom. Sutra lepak druga ruka i vodovodna instalacija. PS: Materijal za vodovod i kanalizaciju smo mi kupili, jer ne volimo prazna obećanja…
Podsećamo, preslatku Zlatokosu i njenu mamu ekipa Telegrafa posetila je pred Novu godinu i tada smo se uverili u koliko teškim uslovima žive.
Marija ne radi, a iako je bolesna, išla je u nadnicu – skupljala, kako priča, kornišone, maline… Šta god. Gde je pozovu. Kako bi svojoj ćerkici obezbedila što srećnije detinjstvo.
Kada smo je posetili, Marija nam je rekla da je u brvnari potrebno da se promene stari prozori, vrata, da se sredi pod, ali i celo kupatilo – tuš kabina, lavabo, bojler…
I, kako sada stvari stoje, novogodišnja želja joj se polako ostvaruje.