Iako smo Svetog Nikolu dočekali maltene u kratkim rukavima, zima se polako zahuktava. Sredinom januara i tokom februara može se očekivati hladnije vreme. Moguće je da će biti i ledenih dana, ali verovatno ne pre polovine januara, kaže meteorolog Nedeljko Todorović za RTS. Nekoliko dana pred Novu godinu moguć i slab sneg.
Nedeljko Todorović je, gostujući u Beogradskoj hronici, naveo da se u decembru ne prognoziraju neka jača zahlađenja.
“Dolazi promena vremena u nedelju i ponedeljak, znači 22. i 23. decembra. U petak i subotu je priprema promene, biće toplo i dalje i u nedelju će biti natprosečno toplo, ali će u subotu posle podne početi kiša, a najviše kiše biće u nedelju posle podne i u ponedeljak”, objasnio je Todorović.
Uz to, u košavskom području biće dosta vetra, pogotovu u subotu i nedelju. “Vetrovito, oblačno i pad temperature sledi u ponedeljak, 23. decembra”, dodao je Todorović.
Taj pad temperature, gledajuće najviše vrednosti, bio bi za sedam-osam stepeni Celzijusa.
“Od sledeće sedmice, 23. decembra, do kraja meseca, maksimalne dnevne vrednosti bile bi negde između pet i deset stepeni”, naveo je Todorović.
Ukazao je da će u planinskim predelima biti snega i da će ga na Kopaoniku pasti sledeće sedmice bar 20-30 centimetara.
“U drugom delu sedmice, u nižim predelima brdsko-planinskog dela zemlje moglo bi da bude malo slabog, kratokrajnog snega”, istakao je Todorović i dodao da se to odnosi na Vranje, Požegu, Kraljevo, Rašku.
Što se tiče Beograda i Vojvodine, kako kaže, vrlo je mala šansa da bude snega.
“Gledajući sa ove distance, a to je 12-13 dana unapred, dan-dva pred Novu godinu, 29. i 30. decembra, a možda i 31, biće kratko slabog snega i u Beogradu”, najavio je Todorović.
Zbog magle hladnije u kotlinama nego na planinama
Objašnjavajući zašto su temperature na severu zemlje više, a ka jugu sve niže, Todorović kaže da je to zbog magle.
“Stvara se takozvana temperaturna inverzacija, znači u nižim slojevima u dolinama i visoravnima se slegne hladan vazduh, nema vetra da ga pomeri. Na visinima je toplije, na Kopaoniku je toplije nego u Vranju, na primer. Onda taj hladan vazduh ceo dan se zadržava u toj kotlini, uz maglu i to ne dâ temperaturi da poraste”, rekao je Todorović.
Na pitanje da li ćemo zbog ovog lepog vremena sneg imati u martu, Todorović kaže da će ga pre biti u februaru.
“To je kompenzacija prirode, kada je u jednom delu toplo, onda dođe jedan hladniji period. Normalno, nije to strogo pravilo, ali ajde da kažemo da je veća verovatnoća da bude hladnije u drugom delu zime u odnosu na prvu polovinu. Mislim od polovine januara pa nadalje da ipak bude hladnije”, rekao je Todorović.
“Polako ulazimo u zimu, pa dok se ona malo zahukta, tako će verovatno biti u drugom delu januara i najverovanije u februaru”, dodao je Todorović.
Biće i ledenih dana
Ukazao je da ne može da tvrdi da će biti snega u izobilju, ali će ga biti.
Kada se uzme u obzir cela zima, Todorović ne veruje da će biti hladna kao ona 2012. godine, kada je bilo 20 ledenih dana, ali naglašava da se takve epizode mogu ponoviti.
“Naslućuje se da bi mogla da bude u drugoj polovini januara ili u februaru jedna hladna epizoda”, rekao je Todorović i dodao da će biti i ledenih dana, ali takvih dana nema u nagoveštaju bar do polovine januara.
Podsetio je da je 1989. godine bila epizoda toplog vremena u decembru, od 16. do 22. decembra, baš isto kao i ove godine, ali su temeprature bile više bar pet stepeni nego sada – između 18 i 23 stepena je bilo u tih sedam dana.
Zašto nas boli glava?
Dosta građana se žali na glavobolje zbog proleća kad mu vreme nije, a Todorović objašnjava da to nije do vremena.
“To je do geomagnetne aktivnosti. To je u pozadini vremenskih događanja, a to ljudi ne mogu da prepoznaju i izmere i nema u javnosti tih podataka. Evo na primer, juče, noćas i danas je bila jedna blaga geomagnetna bura koja doprinosi poremećaju ritma srca, glavobolji”, rekao je Todorović.