Unapredjenje položaja žena sa
iskustvom rodno zasnovanog nasilja, usposavljenje regionalne usluge SOS
telefona i regionalnog prihvatilištva za žene žrtve nasilja na nivou
Zlatiborskog okruga, samo su neke od tema kojima se bavi Ženski centar Užice.
Ova organizacija predstavila je danas svoje aktivnosti za ovu, ali i 2017. i
2016. godinu. Učesnici skupa upoznati su i sa Novim zakonom o socijalnoj
zaštiti, koji će biti uskoro usvojen, a u kome se kaže da Centri za socijalni
rad neće moći više da pružaju pomenute usluge, već će to raditi drugi pružaoci
usluga.
SOS telefon uspostavljen je od 2015.
godine i od tada služi da se svaka žena, žrtva nasilja u porodici, može
obratiti za pomoć. Do 30. novembra, upućena su 1.004 poziva, od 155 različitih
žena, a njima je pruženo ukupno 1247 usluga.
Medjutim, kako to naglašavaju iz Ženskog centra, uvodjenjem nacionalnog
SOS telefona, napravljena je čitava pometnja, jer tu postoji samo pet linije,
koje nikako nisu dovoljne da svima pruže podršku. Sa druge stran, lokalne
samouprave su zbog tog telefona finansijska prepolovile sredstva koja su
izdvajala ranije.
„Pogotovu način uspostavljanja te usluge
vrlo je sporan i mi smo reagovali, jer, kao što znate, konkurs za tu uslugu tri
puta je povučen iz procedure“, naglasila je Radmila Gujaničić, predsednica UO
Ženskog centra Užice.
Učesnici skupa upoznati su i sa Novim
zakonom o socijalnoj zaštiti, koji će biti uskoro usvojen, a u kome se kaže da
Centri za socijalni rad neće moći više da pružaju pomenute usluge, već će to
raditi drugi pružaoci usluga. Predstvljen je i nacrt Modela za lokalizaciju
evropskih integracija.
„Napravili smo predlog indikatora za
socijalnu zaštitu na lokalnom nivou, za materijalna i novčana davanja i za
usluge socijalne zaštite. To je u stvari jedna zgodna alatka, koja bi trebalo
da pomogne lokalnim samoupravama da iz godine u godinu prate kako svoje
podatke, tako i trendove“, kaže Milica Stranjaković iz Centra za socijalnu
politiku Beograd
Ženski centar Užice prepoznat je u
misiji OESC-a kao jedna aktivna organizacija, sa velikim iskustvom, ali i
kapacitetom da radi sa nadležnim institucijama, kako bi bolje obavljale svoj
posao.
„Ideja Ženskog centra je da se obidju
svi Centri za socijalni rad i da se vidi kakvu vrstu usluga oni mogu da
pruže i ova ideja se pokazala kao veoma
utemeljena, kada vidimo izmene Zakona o socijalnoj zaštiti“, kaže Zorana
Antonijević, savetnica za rodnu ravnopravnost Misije OESC-a u Srbiji.
Centri za socijalni rad ostali su
izvan priprema za sporvodjenje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, i to u
smislu da nisu dobili adekvatnu obuku u meri u kojoj su je dobili tužilaštvo,
sudstvo i policija, pa se i čitava piča bazira na to da se, kroz jedan pilot
projekat, testira, i to baš u Zlatiborskog okrugu, da li je moguće da pomenute
institucije saradjuju i da li je moguće unaprediti usluge za žrtve. Jer, novina
zakona je ta da je on fokusiran na žrtvu nasilja, i da treba da se zna šta se
sa tom žrtvom dešava u celom procesu, dok je nasilnik taj koga treba
procesuirati.