Zašto roditelji više brinu o ocenama nego deca

Čini vam se da je vaše dete potpuno nemotivisano za izvršavanje školskih obaveza? Kao roditelji često imamo pomalo smešno i zapravo netačno uverenje da će našoj deci biti potpuno svejedno ukoliko im malo ne „zavrnemo ruku“. Međutim, nažalost, izgleda da većina pokušaja koje preduzimamo kako bismo ih podstakli na učenje, zapravo radi protiv nas.

Verovatno ste već uvideli da ne možete naterati dete da brine, samo zato što vi to činite – u stvari, možda time upravo ubijate njegovu motivaciju. Da stvar bude još gora, svi pokušaji da ih motivišete pretvaraju se u borbu za moć. Morate biti svesni da nešto nije u redu u celoj toj priči ako je vama više stalo do ocene koju će dobiti dete nego njemu, napominju stručnjaci na portalu Empovering perents.

Već je postala uobičajena praksa da roditelji preko društvenih mreža komuniciraju jedni s drugima kako bi saznali šta dete ima za domaći, da li će biti ispitivanja ili kontrolnih vežbi. Ali dečiji psiholozi i pedagozi savetuju, da ukoliko stalno bdite nad detetom i pokušavate da ga naterate da ga bude briga, stanite i postavite sebi pitanje: „Za šta je odgovorno moje dete? A šta je moja odgovornost?“.

Ukoliko vaše dete ne izvršava svoje obaveze, vaš posao kao roditelja je da ga učinite odgovornim i naučite ga kako funkcioniše stvarni svet. U stvarnom svetu, ako ne završite posao, nećete biti plaćeni. Trebalo bi da ga suočite sa posledicama kako biste mu jasno pokazali šta se dešava zbog njegovih loših izbora, ali nemojte da brkate stvari i da mislite da ćete na taj način uspeti da ga naterate da mu bude važno što nije uradio domaći iz matematike samo zato što vi mislite da je to važno.

Posledice ne motivišu. Dete suočavate sa posledicama zato što je to vaš posao kao roditelja. Suština je da ne možete naterati drugu osobu da joj nešto bude važno. Vaša uloga je da dete podstičete i na njega utičete.

Kao roditelji, često smatramo da smo lično odgovorni za detetova postignuća u životu, ali moramo shvatiti da to nije uvek slučaj, jer, na kraju, dete je odgovorno za svoje izbore. I baš zato što mislimo da uspeh naše dece isključivo zavisi od nas, ulazimo na teren gde nam nije mesto.

Naučeni smo da moramo nekako da kontrolišemo svoju decu. Pokušavamo da ubedimo decu da žele određene stvari u životu, ali tako prouzrokujemo samo to da deca funkcionišu isključivo kao reakcija na nas. Povinovaće se vašim zahtevima samo da bi vas skinulo s vrata ili, što je još gore, da vam udovolji, ali to mu ne pomaže da samo bude motivisano.

Opet, prirodno je da želimo da nadahnemo i utičemo na svoje dete. Cilj je isti: želimo da naša deca imaju motiv postignuća – ali je razlika je u tome kako se to postiže.

Istina je da su neka deca manje motivisana od drugih. Postoje deca koja su očigledno vrlo inteligentna, ali koja u školi prolaze sa dvojkama i jedinicama. Pojedina sede na času, a misli im vrludaju ko zna kuda uprkos svim naporima kako nastavnika, tako i vašim. Možda imate dete koje zaboravlja šta ima za domaći ili, još gore, radi ih ali ne predaje nastavniku.

Ili vam je dete ušlo u predpubertet i čini se da ga ništa pod milim bogom ne zanima, niti ima bilo kakve hobije ili interesovanja. Možda vaš tinejdžer lako odustaje od bilo kakvih napora ili ne želi čak, ni da pokuša. Uprkos svim vašim naporima, on i dalje stagnira ili zaostaje.

Ako vam je dete nezainteresovano za školu to je svakako izvor velike brige, pa i očaja za svakog roditelja – i baš tu počinju nevolje. Prava nevolja u ovom slučaju je vaša reakcija na to što dete nije motivisano, a ne sam nedostatak motivacije.

Postavite sebi sledeća pitanja:

– Da li vas zabrinutost tera da detetu neprekidno prigovarate, gurkate ga, lebdite nad njim i radite umesto njega?

– Da li često gubite strpljenje i počinjete da vičete, molite, kažnjavate i na kraju u očajanju dižete ruke od svega?

– Da li zbog osećaja bespomoćnosti počinjete da se sukobljavate sa supružnikom, koji po vašoj oceni ne pridaje dovoljno važnosti ili ne ulaže dovoljno truda kao vi?

– Da li vas strah zbog detetovog neuspeha tera da i dalje pokušavate da ga neterate da se promeni i da bude motivisanije?

Ako vam se učini da radite bilo šta od gore navedenog, verovatno ste se već suočili sa detetom koje se opire, pokorava se samo kako bi vas skinulo s vrata, buni ili još tvrdoglavije opire svim vašim naporima.

Neka vam bude jasno da bez obzira da li vam se dete suprotstavlja ili se pokorava vašim zahtevima, krajnji rezultat će biti da neće biti ništa motivisanije nego ranije. Na kraju ćete možda i uspeti da ga naterate da radi šta želite, ali vaš cilj da bude samomotivisano je još uvek daleko od stvarnosti.

Moje dete jednostavno ništa ne zanima

Ako ste isključili postojanje nekih smetnji u učenju i poremećaje u ponašanju, a vaše dete još uvek ne učestvuje u porodičnom životu i ne izvršava kućne i školske obaveze ili domaće zadatke, izleda da ste negde skrenuli sa pravog puta.

U tom slučaju trebalo bi da prebacite odgovornost na dete i da ga izložite posledicama njegovog nečinjena. Video igru će dobiti kada završi domaće zadatke i raspremi sobu. Uporedo s tim, malo se izmaknite i pokušajte da uhvatite širu sliku i malo bolje shvatite svoje dete.

Ukoliko nikako ne uspeva da ustane na vreme, razmislite, da li dovoljno spava i zašto ne. Ukoliko mu se neka kućna obaveza ne sviđa, razgovarajte s njim i vidite da li bi mu odgovaralo da sa bratom ili sestrom zameni zadatke. Nije nužno da svima ispunimo svaku želju, ali nije loše pokazati malo dobre volje i videti šta mu možda više leži. Možda vaš sin ne voli da pere sudove, ali bi rado nešto skuvao.

Na taj način pomažete detetu da bolje sagleda sebe i deviniše se. Sklonite mu se s puta i stvarno ga pogledajte, a onda se sklonite i iz njegove glave kako bi konačno mogao da misli svojom. Naravno, istovremeno nametnite mu odgovornost za osnovna životna pravila ponašanja.

Evo nekoliko saveta koji vam možda mogu pomoći da decu nadahnete da budu motivisana i izvršavaju svoje obaveze.

1. Ne dozvolite da ih vaša briga i anksioznost natera da budu motivisani

Tako ćete samo izazvati revolt kod deteta ili će vam se pokoriti jer želi da ga ostavite na miru. To će ih pre svega naučiti kako da vam se odupru ili da vas smire. Tako da ih na napor tera reakcija na vas, a ne da se usredsrede na sebe i pronađu neku unutrašnju motivaciju. Ovako ćete se samo vi i vaše dete nadmetati u tome ko je „jači“, da li vaša upornost ili njihov otpor.

2. Jedini način da ih motivišete je da prestanete da pokušavate da ih motivišete

Umesto toga pokušajte da ga na neki način inspirišete. Kako? Zapitajte se da li je vaše ponašanje podsticajno ili kontrolišuće. Shvatite da će dete uvek pokušati da vam se izmigolji ukoliko ga previše kontrolišete. Pomislite na nekoga ko je uticao na vas i inspirisao na određena postignuća. Pokušajte i vi to da uradite sa svojim detetom. Zapamtite, jedina stvar na koju ćete motivisti svoje dete ukoliko ga previše forsirate, biće motivacija da vam se odupre.

3. Pustite dete da samostalno odlučuje – i suoči se sa posledicama svojih odluka

Pustite dete da samostalno bira. Kada napravi loš izbor, pozovite ga na odgovornost i suočite ga sa posledicama koje su proizašle iz tih izbora. Ako je posledica toga što nije uradio domaći to što ćete mu ograničiti vreme za računarom, onda će ukoliko želi da povrati to vreme koje ste unapred dogovorili, morati da uradi domaći zadatak. To će ga mnogo bolje motivisati nego da mu održite lekciju zašto treba raditi domaći, kako se to radi i zašto o tome i ono treba da brine.

4. Postavite sebi neka pitanja

Šta motiviše moje dete? Šta ono zapravo želi? Koja pitanja mogu da mu postavim i koja će mu pomoći da otkrije i istraži svoja interesovanja? Koji su njegovi ciljevi i ambicije?

Izmaknite se dovoljno da biste svoje dete osmotrili kao zasebnu osobu. Zatim analizirajte ono što vidite. Razgovarajte s njim da biste zajedno pronašli odgovore na ova pitanja. A onda slušajte – ne ono što želite da budu odgovori, već ono što vaše dete govori. Samo ga slušajte. Poštujte njegove odgovore, čak i ako se ne slažete s njima.

5. Izaberite na koja vrata želite da uđete

Zamislite dvoja vrata. Vrata broj jedan namenjena su roditeljima koji žele da motivišu decu da rade „po protokolu“ – ustanite, idite u školu, obavite posao i budite uspešni. Vrata broj dva namenjena su roditeljima koji žele da njihova deca budu motivisana da budu uspešna. Žele da utiču na svoje dete da ga zanima to što radi. Ne samo da rade šta je ispravno, već da žele da rade prave stvari.

Na koja vrata biste ušli? Ako su to vrata broj jedan, onda je način za postizanje tog cilja guranje, kažnjavanje, preklinjanje, prigovaranje, podmićivanje, nagrađivanje i ugovaranje.

Ako se odlučite za vrata broj dva, tada ćete taj cilj postići postavljanjem različitih vrsta pitanja. Umesto: „Da li ste završili domaći?“ možda ćete reći: „Zašto ste odlučili da domaći radite danas, a ne juče? Koja je razlika?“.  Istražujući i otkrivajući, pomažete svom detetu da otkrije sopstvenu motivaciju i probleme.

6 Niste vi krivi

Imajte na umu da nedostatak motivacije vašeg deteta nije vaša krivica, zato je nemojte personalizovati. Kada to učinite, možda ćete zaista doprineti neuspehu stvaranjem većeg otpora.

Gledaj te na to ovako. Ako se previše približite ogledalu, zapravo ništa nećete videti, ali kada se malo izmaknete, tek tada se dobro vidite. Uradite isto sa detetom. Ponekad smo toliko bliski, toliko zapleteni, da ih jednostavno ne možemo videti kao odvojene od sebe. 

Kada se odmaknete i posmatrate, znaćete šta mu odgovara, zašto poseže za određenim stvarima i šta ga zaista pokreće. Biće stvari za koje ono nikada neće biti motivisano, ali će morati da ih radi.

Želite da pomognete detetu da samo definiše ko je, šta mu je važno i šta će učiniti da se te stvari dese. Naša odgovornost je da pomognemo svojoj deci u tome, a ne da to radimo za njih.

#učenje

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.