Koliki je efekat 26 milijardi dinara datih za podsticanje razvoja nerazvijenih krajeva, nije moguće oceniti zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera, ocenjeno je u izveštaju Državne revizorske institucije.
Iz Državne revizorske institucije Ministarstvu poljoprivrede savetuju da obezbedi planska dokumenta kojima će se po godinama utvrditi mere i pratiti rezultati.
Miroslav Vukov iz Zrenjanina obrađuje 40 jutara zemlje. Godinama pokušava da dobije pomoć od države, ali kaže ne stiže zbog čestih promena pravila.
“Hteo sam da kupim mehanizaciju, ali ne može ako imaš više od dva hektara po gazdinstvu. Možeš preko IPARD programa, a nisam imao uslove za IPARD. Ove godine sam stvorio uslove za to, ali sada podsticaja nema. Znači ja nemam stabilnost da znam da ću ove godine ili naredne stalno pod istim uslovima dobijati. Ja bih želeo da to bude stabilno, pa da narednih deset godina znamo pravila igre”, kaže poljoprivredni proizvođač iz Zrenjanina Miroslav Vukov.
Nerazvijeni krajevi Srbije suočeni su s mnogim problemima poput staračkih gazdinstva, i zastarele mehanizacije.
“Prodajemo neko tele, država nam pomogne što se tiče subvencije i tako se živi, imamo mnogo problema, imamo samo jedan traktor, nije lako, ali živi se”, ističe stočar iz Končulja kod Bujanovca Bislim Aziri.
Čak 80 odsto korisnika nezadovoljno brzinom obrade zahteva
Čak osamdeset odsto korisnika podsticaja nije zadovoljno brzinom obrade zahteva. Dve trećine poljoprivrednika je ipak zadovoljno što ih je dobilo. Od opština se očekuje da donesu strategiju razvoja.
“Planski okvir za mere podsticaja ruralnog razvoja nije uspostavljen blagovremeno i u potpunosti. Ministarstvo ne vodi registar podsticaja, često menja obim podsticaja, kriterijume za ostvarivanje prava na podsticaje, što je dovelo do izostanka potpunog efekta realizovanih mera”, objašnjava Đurđa Kovačević iz Državne revizorske institucije.
U Ministarstvu poljoprivrede navode da se dosadašnje greške u hodu ispravljaju, da su doneta planska dokumenta i da svaki poljoprivrednik kad hoće da konkuriše za podsticaje, može da dobije stručnu pomoć države. Ove godine za razvoj ruralnih krajeva odvojeno je više od tri milijarde dinara.
“Ove godine smo prvi put raspisali javni poziv za elektrifikaciju polja i sve ostale mere”, naglašava Branislav Veljković iz Ministarstva poljoprivrede.
Da je i sve više mladih zainteresovano za poslove na selu pokazuje podatak da je 2017. godine Ministarstvo imalo 800 zahteva mladih poljoprivrednika, a prošle čak 5.500.