Užice – Nema promotivnog materijala o Užicu, a povremeno i o Srbiji, da se u njemu ne ističe značaj i raritet stare hidrocentrale na reci Đetinji. Ali, ako biste želeli da posetite taj spomenik kulture i muzej tehnike, pod zaštitom države, eto problema jer zdanje centrale može da se pogleda, ali ne i da se uđe u njega.
Centrala se otvara samo povremeno, prilikom svečarskih prigoda. Da bi je posetio turista ili stanovnik Užica potrebno je da se javi na određeni broj telefona.
Broj je publikovan na sajtovima TO Užice, TO regije zapadna Srbija, Narodnog muzeja i ostalih gradskih portala i u štampanim promotivnim materijalima, uz objašnjenje da se, uz zakazivanje i pratnju kustosa centrala može posetiti od 9 do 17 časova. Ali…
„Želeo bih sa prijateljima da posetim staru centralu. Da li je to broj za zakazivanje poseta?“, pitao sam osobu koja se javila na broj tog telefona u Narodnom muzeju Užice.
„Jeste taj broj, ali centrala je zatvorena. Može da se vidi samo spolja, ali ne i njena unutrašnost. To nije do nas“, rekla je osoba koja se javila na broj telefona za zakazivanje poseta.
Međutim, Slavica Stefanović, direktorka Narodnog muzeja Užice, kaže za Danas da su obilasci centrale mogući, ukoliko se najave tri-četiri dana pre posete, kako bi ta ustanova imala vremena da zatraži i da, eventulano, dobije saglasnost uprave EPS-a.
Užička centrala je, podseća, vlasništvo tog državnog preduzeća.
„Procedura je takva da posetu, nekoliko dana ranije, moramo mejlom da najavimo EPS-u, Sektoru za obnovljive izvore energije, koji to prosleđuje direktoru i on o tome donosi odluku“, kazala je za Danas Stefanović.
Ona je objasnila da je to neophodno, radi bezbednosti posetilaca, jer centrala sve vreme radi i proizvodi električnu struju.
Na pitanje da li turista, koji je na dan ili kraće došao u Užice, istog dana može da poseti centralu, ona je rekla da „to nije moguće i da je potrebno da se poseta najavi“.
„Sa EPS-om imamo potpisan protokol o saradnji i posete turista su moguće pod određenim uslovima, a za njihov odgovor na naš zahtev su potrebna tri do četiri dana“, kazala je za Danas Stefanović.
Njeno objašnjenje je potvrđeno Danasu u Sektoru za obnovljive izvore energie EPS-a, uz isticanje da „posete moraju da se zakažu upućivanjem mejlova direktoru EPS-a i PR službi tog preduzeća“.
Vladana Rakić iz užičke turističke agencije Amigo travel, kaže da „cela situacija oko užičke centrale nije normalna“.
„Pre neku godinu, sa grupom turista iz Japana bili smo zatečeni zaključanom kapijom. Molili smo čuvara da otvori centralu da bi ljudi videli bar nešto, ali rekao je da ne može i to je bilo to“, svedoči za Danas Rakić .
Dodaje da ta agencija sa sadašnjim rukovodstvom TO Užice, za razliku od prethodnih njenih čelika, odlično sarađuje i da pokušava da reši problem, ali su i njima, objašnjava, „vezane ruke“.
„Problem je u tome što je centrala u vlasništvu EPS-a, iako su je izgradili Užičani za potrebe nekadašnje Tkačke radionice, a ne EPS. Kada turisti traže da vide unutrašnjost centrale, veoma se razočaraju kada im kažemo da to nije moguće i da mogu da pogledaju zgradu i ništa više“, ističe Vladana Rakić.
Međutim, zamenik gradonačelnika Dragoljub Stojadinović, najavio je da bi stara hdrocentrala, uskoro mogla da bude otvorena za turiste.
„U toku su razgovori sa predstavicima EPS-a i mislim da ćemo i taj objekat vrlo brzo staviti u funkciju turističke ponude. Procedura je takva da moramo da se obratimo EPS-u za saglasnost. To je komplikovano i pojednstavićemo tu proceduru, jer želimo da hidrocentrala bude u punoj funkciji turizma u gradu“, poručio je Stojadinović.
Pre petanestak godina, to isto su najavljivali čelnici gradske vlasti i zalagali se za to da se užička centrala izdvoji iz EPS-a i ustupi Gradu, odnosno Narodnom muzeju Užice, ali od toga nije bilo ništa.
Stara elektrana na Đetinji je proizvodila električnu energiju za Tkačku radionicu i kompletnu javnu rasvetu u tadašnjem Užicu. Danas je ona deo EPS i proizvodi 140 kilovati, što je gotovo trećina potreba za javnu rasvetu grada. Zanimljivo je da je te 1900. godine Užice imalo proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, a danas je užička Elektrodistribucija samo ogranak kraljevačke Elektrosrbije, ističe za Danas Milomir Danilović, šef održavanja u tom užičkom preduzeću, podsećajući da je grad nekada imao tri hidroelektrane, od kojih je takozvana prva, u blizini Velikog parka, srušena posle Drugog svetskog rata zbog potrebe razvoja grada.
Inače, po Teslinim principima polifaznih struja, a po ideji Đorđa Stanojevića, pionira elektrifikacije u Srbiji, užička hidrocentrala Pod gradom je izgrađena 1900. godine za potrebe ondašnje Tkačke radinice. Bila je druga takva centrala u svetu, nakon one koja je, pet godina ranije, podignuta na Nijagari u Americi.
U Elektrodistribuciji Užice su odgovorili našoj redakciji da centrala nije u njihovom vlasništvu i da oni „nemaju nadležnost da organizuju obilaske i posete tom objektu“, već je, navode, „vlasnik JP EPS, Sektor za obnovljive izvore“.
Pvodom veka od izgradnje, centrala je obnovljena 2000. godine. Stare Simensove mašine i dalje rade, a u tom zdanju je Muzej tehnike. EPS je 2018. godine započeo rekonstrukciju i dogradnju centrale ali je, na zahtev Građanske čitaonice Libergfaf iz Užica, Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, prošle godine, naložio EPS-u da obustavi radove, iako su oni već bili završeni.
„Turisti i drugi zainteresovani građani mogu da posete i posećivali su veći broj puta MHE Pod gradom. JP EPS je izlazio u susret i odobravao unapred najavljene posete, koje su organizovali Narodni muzej Užice, sa kojim je potpisan protokol o saradnji, Grad Užice i druge institucije“, piše i odgovoru koji je JP EPS dostavio Danasu. Dodaje se da užička centrala „proizvodi električnu energiju i, kao i svaki drugi fabrički pogon, ne može se posetiti bez prethodne najave i saglasnosti“.