Čuvanjem lokalnih prehrambenih proizvoda čuvamo biodiverzitet ali i kulturnu baštinu. U okviru evropskog projekta „Hrana je kultura“ na sajtu “Slow Food”, do 15. marta mogu se kandidovati zaboravljena jela, a najbolji recepti biće na platformi „Riznica ukusa“.
Projekat „Hrana je kultura“ treba da ukaže na rizik od nestanka biljnih vrsta koje su nekada bile sastavni deo ishrane.
Namirnice koje biramo i način na koji ih pripremamo ne utiču samo na naše zdravlje, već i na životnu sredinu. Kupovinom od lokalnih poljoprivrednika čuvamo njihovu ekonomsku nezavisnost, ali i biološku raznovrsnost.
U okviru projekta „Hrana je kultura“ za Evropsku riznicu ukusa do sada je prijavljeno i oko 30 proizvoda iz Srbije na koje smo najponosniji.
„Slatko sa Gledićkih planina, takođe rakija šljivovica odatle, leskovački ajvar, tu je i neki možda zaboravljeni recepti kao onaj za kolač zapravo slatkiš pestilj. Tu se nalazi i vinova loza iz porodice tamjanika, dakle sve ono što je u nekom trenutku bilo ugroženo“, rekao je Ivan Manojlović, vođa projekta „Hrana je kultura“.
Nije tajna da moderna poljoprivreda zagađuje a da prerađivačka industrija proizvodi hranu koja je sve manje hranljiva. Zato je važno, kažu stručnjaci, da što više jedemo ono što sami pripremimo.
„To što živimo u gradovima i imamo potrebu da se brzo hranimo nije izgovor da ne biramo dobre namirnice. Takođe bi trebalo da se ljudi upute i u to, odakle stiže hrana ali i koje su tehnike uzgajanja hrane. Na primer, da sami probaju nešto na svojoj terasi da uzgoje. bez obzira da li su to tikvice, krastavci nešto malo čisto, i da bi deca znala odakle potiče hrana“, kaže Sabina Kerić iz „Eko-naut-a“.
Iz izreke da je čovek ono što jede, proizlazi i to, da bi oni koji kontrolišu hranu mogli da kontrolišu i naše živote. Zato je u svetu multinacionalnih kompanija koje patentiraju semena, važno sačuvati ono što stručnjaci nazivaju prehrambeni suverenitet.
„Svaka država mora na svojoj teritoriji da obezbedi dovoljno hrane za sve svoje stanovnike. Dakle da bude što manje uvozno zavisna. Potrebna je takva regulativa da se agrobisnis destimuliše od preteranog reklamiranja i da tako kažem, guranja pod nos poljoprivrednicima sve jača i sve novija sredstava za zaštitu bilja“, smatra Dragan Jonić iz Centra za negu čoveka i prirode AMA.
Ekološki proizvedeno meso, voće i povrće može da bude i duplo skuplje od komercijalno proizvedenog. Ipak, pesticidi vezuju vodu, pa je hemijski tretirana, kupovna, hrana obimnija u masi, ali ipak, mnogo manje hranljiva od naizgled sitnih i neuglednih organskih plodova.
Izložba „Hrana je kultura“ u Beograd je stigla iz Stokholma, a potom putuje dalje po Evropi prenoseći kulinarsku baštinu starog kontinenta.
Lokalne priče o hrani na platformi „Riznica ukusa“ do sada su se pokazale kao dobra turistička reklama.