Lekari i lobisti biciklističkih udruženja Evropske unije traže da se na putevima uvedu radikalno niska ograničenja brzine zbog opterećenosti zdravstvenih ustanova tokom pandemije. Predlažu ograničenje od 30 kilometara na čas tokom dana u gradu a 90 kilometara na čas na auto-putevima dok traje pandemija.
Cilj je da se smanji broj nesreća i tako ublaži pritisak na zdravstvene službe koje se sada bore sa pandemijom koronavirusa.
Navode se primeri Osla i Helsinkija koji su u većini gradskih zona uveli ograničenje 30 kilometara na sat i nakon toga broj poginulih u saobraćaju smanjili na nulu.
Lekari tvrde da na unesrećene u saobraćaju troše brojne termine CT uređaja i rendgena, koje bi mogli da iskoriste za obolele od koronavirusa, a prva je brzinu u Evropi smanjila Holandija.
“Srećan sam da smo uspeli zajedno da pronađemo rešenje, sada je brzina ograničena na 100 kilometara na čas na auto-putevima i broj udesa se smanjio”, kaže holandski premijer Mark Rute.
Oglasili su se i Amerikanci koji takođe tvrde da brzine automobila treba smanjiti u vreme pandemije do 30 kilometara na čas u gradovima i 90 kilometara na čas na auto-putevima.
Oni kažu da je jako bitno da pacijenti dođe na vreme u bolnicu i da se u ovoj krizi mogu bolje iskoristiti bolnička vozila.
“Mnogi sada sedaju u svoja vozila i izbegavaju javni prevoz, moraju da voze posle mnogo godina veće kilometraže do posla, daju gas do daske i – eto neserće koja ih vodi pravo u bolnicu”, kaže sekretarka za transport SAD Elena Čao.
Kod nas nema ograničenja brzine ali se situacija zbog vanrednog stanja prema podacima u bezbednosti saobraćaja dosta popravila u odnosu na prošlu godinu.
Broj saobraćajnih nesreća u vreme vanrdenog stanja je smanjen za 50 odsto, broj poginulih za 40, a povređenih za 65 odsto, kažu stručnjaci.