Pad temperature, prve snežne padavine, početak grejne sezone – to za Užičane znači samo jedno – nekvalitetan vazduh, pun smoga. Iz godine ugodinu ista priča. Veliki broj obolelih od bolesti respiratornih organa, posebno dece. I dok nadležne službe kažu da se mnogo radi po pitanju smanjenja emisije štetnih gasova, građani besni, i u strahu za svoje zdravlje. Od početka novembara, za samo šest dana se može reći da su bili sa zadovoljavajućim kvalitetom vazduha.
„Najnepovoljnija je situacija sa koncetracijom čađi i česticama PM 10. U pojedinim danima te vrednosti su bile čak dva puta veće nego što su granične vrednosti prema zakonskoj regulativi “, naglašava dr OliveraJanjić, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju ZZJZ Užice.
Kako bi se što više korisnika prebacilo na sistem centralnog grejanja, a posebno investitora koji prave građevinske objekte, JKP Gradska toplana izašlo je sa predlogom da se naknada po kilovatu toplotne energije smanji sa 8.000 na 4.000 dinara. Time bi se smanjio veliki broj individualnih ložišta, koja su i glavni krivac za zagađenost vazduha u gradu na Đetinji. Iako javnost misli da su gradske kotlarnice zapravo najveći zagađivači, iz ovog preduzeća proručuju:
„Odgovorno stojim iza toga da to nije tačno. Mi imamo instalirani kapacitet od 60 MW, a ako imamo u vidu da u gradu ima oko 18.000 privatnih ložišta, a snaga svakog od njih je oko 20 KW, to je oko 360 MW. To je skoro šest puta više“, kaže Zoran Šibalić, direktor JKP Gradska toplana Užice.
Podsetimo, JKP Gradska toplana greje ukupno oko 400.000 kvadratnih metara površine. Gas se kao energent koristi u deset od ukupno 12 kotlarnica. Mazut za grejanje koristi, druga po veličini, kotlarnica Blok Zlatibor koja zagreva oko 90.000 kvadratnih metara površine. Za grejanje četiri stambene zgrade, ukupno 11.000 kvadratnih metara površine, kotlarnica Rosulje trenutno koristi mazut. I grad Užice poslednjih godina sprovodi niz mera kadaje u pitanju energetska efikasnost, a sve u cilju smanjenja aero zagađenja.
„Sugrađani su u ovim subvencijama uvideli dve benefiti, a ni to nije toliko važno koliko zajednički cilj koji želimo da postignemo, a to je da smanjimo emisiju štetnih gasova i da sprovođenjem tih mera imamo manju potrošnju energenata. Isto tako, cilj je da koristimo energente koji su ekološki podobniji“, kaže Dunja Đenić, član gradskog veća zadužen za oblast zaštite životne sredine.
Od 2015., pa do danas, grad je iz svoje kase izdvojio oko 50 milona dinara za subvencionisanje kotlova za kuće i zgrade, za izolaciju, zamenu stolarije i pelet.