Zbog nesprovođenja mera bezbednosti i zdravlja na radu, od početka godine poginula su 22 radnika. Iako je taj broj manji za trećinu nego lane, nadležni traže efikasniju kaznenu politiku za taj nemar. Zbog pandemije su preduzete i dodatne mere, ali su i dalje najveći problem neprijavljeni radnici.
Republička Inspekcija rada najviše radnika na crno i neregistovanih firmi otkrila je u građevinarstvu, trgovini i ugostiteljstvu.
Od 2017. inspektori su, proveravajući primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu, zatekli čak 57.000 neprijavljenih radnika.
“Što se tiče poslodavaca za ove tri godine i osam meseci, otkrili smo 2.300 fantomskih firmi, firmi koje nisu imala nikakva dokumenta da rade i samim tim suzbili nelojalnu konkurenciju”, kaže Stevan Đurović, direktor Republičke inspekcije rada.
Problem je i povećan broj radnika iz inostranstva koji u našoj zemlji rade na crno. Iz Vlade podsećaju da su prošle godine izmenama zakona olakšali i ubrzali procedure za prijavljivanje stranih radnika. Poslodavac je obavezan da sa Agencijom koja dovodi radnike sve reguliše pre njihovog dolaska.
“Mi po automatizmu odobravamo, koliko traje boravišna viza toliko traje i radna dozvola. Sve je toliko jednostavno da je neverovatno da nalazimo radnike na gradilištima koji su neprijavljeni. I ceo problem nastaje kada nastane povreda ili ne daj Bože smrtni slučaj”, kaže Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Đurović kaže da je i dalje problem da se pokrenu krivične prijave ako je u pitanju teška ili smrtna povreda ili zahtevi za prekršajni postupak. To se, kaže, ne realizuje.
U 95 odsto smrtnih slučajeva uzrok je ljudski faktor.
U Inspektoratu rada navode da od 2003. nisu imali nijedan postupak u kome je neko zbog toga osuđen predviđenom kaznom od dve godine do 12 godina zatvora.
Odgovorni su najčešće dobijali uslovne kazne na godinu dana a gotovo polovina prekršajnih prijava nema ishoda zbog zastarevanja predmeta.