Za nekvalitetan rad, državni službenici ubuduće će biti premeštani na drugo radno mesto, s nižom platom, a mogu dobiti i otkaz. Šefovi će ocenjivati njihovu savesnost, posvećenost, integritet, način upravljanja ljudima i strateško upravljanje. Ovo su neke od novina koje donosi Uredba o vrednovanju radne uspešnosti državnih službenika, a prvi rezultati biće poznati 2020. godine.
Prvi ciklus vrednovanja odnosi se na ovu godinu, a u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave objašnjavaju da će na početku svake godine biti postavljani ciljevi, dok će se na kraju godine ocenjivati koliko su oni ispunjeni.
“Kako državni službenik ostvaruje rezultate, da li je sklon učenju i promenama, kao i kakve profesionalne odnose gradi, samo su neke oblasti o kojima će se voditi računa”, kažu u Ministarstvu.
“Uredba utvrđuje šta rukovodici konkretno treba da cene pri vrednovanju rada državnih službenika, a oni će biti upoznati sa tim šta se od njih očekuje”, tvrde nadležni.
Njihov rad ocenjivaće neposredni rukovodilac, dok će konačnu ocenu o vrednosti rada donositi pomoćnik ministra i sekretar ministarstva, i to na predlog neposrednog rukovodioca.
“Državni službenik može da bude nagrađen u istom zvanju za ceo svoj radni vek sa maksimalno 40% većom platom, kako nalaže Zakon o platama državnih službenika i nameštenika”, kažu u MDULS.
“Izuzetan rad će se nagrađivati povećanjem plate od maksimalno 5% na svake dve godine, a ako posao radi standardno očekivano, u tom slučaju može da dobije isto uvećanje na svakih pet godina”, dodaju.
Koliko će država odrešiti kesu za dobre ćate, zavisiće od stanja u državnoj kasi, a Zakonom o budžetu svake godine će se određivati da li i koliko ima novca za uvećanje plata po osnovu rezultata rada.
Kako bi se izbegle moguće zloupotrebe, sve ocene moraju da budu obrazložene navođenjem konkretnih primera ponašanja i rezultata činovnika. Nezadovoljni imaju pravo žalbe i sudske zaštite u slučaju pogrešnog ocenjivanja.
Dosadašnji sistem ocenjivanja vrednovao je samostalnost, stvaralačku sposobnost, preduzimljivost, preciznost, savesnost, saradnju sa drugim državnim organima… Osim kriterijuma, i petostepena skala ocena zamenjena je četvorostepenom.
“Evidentan je bio veoma veliki broj najviših ocena, što je narušilo smisao ocenjivanja državnih službenika. Razlozi za izmene u načinu ocenjivanja su, između ostalog, i “neuspeh” koji smo doživeli sa dosadašnjim modelom”, kažu u MDULS.
Napominju i da uloga neposrednog rukovodica ostaje ključna, ali sada osoba koja donosi rešenje o nečijoj radnoj uspešnosti dobija značajniju ulogu.
Lični kvalitet na ceni
Uspeh ne zavisi samo od toga šta radimo već i kako to radimo. To su tzv. kompetencije, odnosno skup znanja, veština i ponašanja službenika koji su potrebni da bi se poslovi nekog radnog mesta obavljali na kvalitetan i delotvoran način. Kroz korišćenje kompetencija, pojašnjavaju se lični kvaliteti i načini ponašanja na radnom mestu, objašnjavaju u Ministarstvu.