Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, govoreći o dijalogu sa Prištinom, rekao da je Beograd želi da razgovori budu suštinski, a ne formalni i da oni rešavaju probleme. Najavio je da će srpska strana tražiti ispunjenje Briselskog sporazuma, odnosno formiranje ZSO.
Rekao je i da je užasna vest najavljeno donošenje zakona o zaštiti vrednosti tzv. OVK u Prištini, jer je to uvođenje verbalnog delikta, zabrana drugačijeg mišljenja i dodatno šikaniranje i maltretiranje Srba.
On je dodao da je na to upozorio i specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka i zamolio ga da to uzme u obzir.
“Ako je suština da niko ne sme da misli svojom glavom, srpskom glavom, već da bude saglasan sa onima u Zagrebu, pa da idemo da slavimo ‘Oluju’, sa onim što kažu u Sarajevu, da Đopić ili Šantić ne moraju da imaju ulicu, ili sa onima u Prištini o sukobu 1999. godine… To nema nikakvog smisla”, rekao je predsednik Srbije.
Dodao je da će se videti kako će Brisel da reaguje, dodajući da to pitanje ima i značajne unutrašnje konotacije u samoj Prištini.
“Ali, kada vidim da dolaze na razgovore i dobijaju podršku dela međunarodne zajednice, vidim da je smisao svega da Srbija prizna Kosovo. Onda nam to i kažite, da nećete da razgovarate i da je to smisao svega. Čekam samo da nam to u nekom momentu kažu”, rekao je Vučić.
Beograd želi ekonomsku saradnju
Dodao je i da je predlog Beograda, u poslednjoj rundi razgovora o ekonomiji, bio da na robi koji se uvozi na KiM piše Srbija, bez Republika Srbija, ali da ne dolazi u obzir da na robi koja stiže sa KiM piše Republika Kosovo.
“Želeli smo da razgovori budu suštinski, ne formalni, da se time rešavaju problemi, a ne da neko samo čeka da prođe vreme kako bi nam isporučio zahtev koji bismo morali da prihvatimo ili odbijemo i budemo prokazali od svih”, rekao je Vučić.
Usledile su floskule i sve se pretvorilo u birokratske norme, dodao je Vučić i ponovio da Beograd želi ekonomsku saradnju, jer je važno da se poštuju četiri ključne slobode – protoka ljudi, robe, usluga i kapitala.
Predsednik je apelovao na jedinstvo u ne lakoj situaicji, jer se, kaže, samo tako može očuvati zemlja i stvoriti uspesi za budućnost.
“Za nas situacija nije laka. Na međunarodnoj sceni se ne mogu prognozirati mnoge stvari. Nije jednostavno reći, na primer, šta možemo očekivati ni u odnosu između Moskve i Minska, pa se ne može predvideti ni pozicija Srbije u odnosima svetskih sila”, objasnio je on.
Vučić jepodsetio da svi govore o potrebi priznanja Kosova, kao što pominju kao jedino rešenje za BiH, ne da RS ne postoji, ali da se njene nadležnosti prebace na centralni nivo.
“Zbog toga tražimo od ljudi u Srbiji, ne da političke razlike i demokratija ne postoje, ali da razumeju težinu pozicije u kojoj se nalazimo i da što jedinstveniji nastupamo”, podvukao je on.
“Konkretan potez, a ne štancovanje papira”
On je rekao da je jasno da SAD i Nemačka neće da povlače priznanje Kosova, već da će gledati kako i na koji način da Srbiju uvedu u to.
“Ono što mene brine je da mi ne razgovaramo o stvarnim i suštinskim problemima, već se gleda kako da izbacimo neki papir. Zato će srpska strana tražiti od 7. septembra, kada verujem da je nastavak dijaloga, a ja ću predstavljati Srbiju tamo, tražiću ispunjenje ugovora iz 2013. godine o formiranje ZSO, koje je potpisano pod okriljem EU”, rekao je Vučić.
On je naglasio da Beograd očekuje konkretan potez, a ne štancovanje papira i kada to budu videli videće kako će nastaviti dalje.
“Iz dijaloga nećemo da izlazimo, ali hoćemo stvarni dijalog, a ne dijalog u kome će svakoga dana da nam govore kako treba samo da ih priznamo”, naveo je Vučić.
Kaže da Beograd ne zanima prištinsko priznanje jer je Srbija međunarodno priznata zemlja.
“To sam rekao i Palmeru, Grenelu, Tačiju, Lajčeku, svima. Ja razumem njih, to je politika njihovih zemalja i nema tu velike politike”, zaključio je on.
Želimo dobre odnose sa Hrvatskom, ali ne zasnovane na poniženju Srbije
Predsednik Vučić je rekao da Srbija želi dobre odnose sa Hrvatskom, pomirenje, ali ne zasnovano na poniženju Srbije i naglasio da jedino što Beograd traži jeste dobar odnos prema Srbima.
Vučić je, upitan da prokomentariše izjavu hrvatskog ambasadora u Beogradu Hidajeta Biščevića da su prava Srba u Hrvatskoj veća nego prava Hrvata u Srbiji, kazao da je logično da on tako misli, ali da se činjenice ne poklapaju s tim što govori.
Ukazao je da je Srbija, od 26 dogovorenih tačaka, ispunila 25, dok Hrvatska nije nijednu.
Naveo je da je dato sve što su tražili vezano za Bana Jelačića, pronašli imovinska rešenja, davali pare, rešavali sve što su Hrvati tražili.
Istovremeno je podsetio da broj Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji ne može da se meri, ali da Srbija sve što čini ne meri po broju ljudi, već po tome šta želi da pokaže.
Vučić je podsetio da u Srbiji ima desetostruko manje incidenata i napada na imovinu i ljude.
Ukazao je na napade na automobile sa srpskim tablicama, dodajući da je to kod nas daleko manje, a ujedno državi organi to odmah reše.
Šta je urađeno za hrvatsku manjinu
Govoreći o tome šta je, između ostalog Srbija uradila za hrvatsku manjinu, pomenuo je da se traži model povratka hrvastkog doma u Sremskoj Mitrovici, što kaže da nije lako i da država nudi zakup na 50 godina po ceni od jednog dinara na mesečnom nivou.
Ukazao je na izgradnju Doma kulture u Tavankutu, kao i na mesta stradanja Hrvatska u Srbiji tokom devedesetih, te i osnivanje vaspitno obrazovnog centra u Subotici gde je u toku realizacija.
Kazao je da postoje dodatni zahtevi poput biste jednog katoličkog sveštenika, za kojeg neki kažu da ima ustašku prošlost, a neki da nema, pa se radi na utvrđivanju toga.
“„Kod nas nemate ulice nikoga ko bi imao takav ugled poput Mile Budaka, koji je za Hrvate govorio nešto što je on govorio za Srbe, kao što je ‘Srbe na vrbe’. Tih ulica u Srbiji nema, a u 17 gradova u Hrvatskoj ima. Siguran sam da će sada posle proslave ‘Oluje’ sve te ulice ukinuti, kao i spomenik Barišiću, koji je osuđen u Švedskoj za ubistvo jugoslovenskog ambasadora”, rekao je on.
Vučić je rekao “da će to sigurno biti jedan od rezultata, a ne samo polaganje cveta na jednom mestu”.