Prosečan broj poginulih u nesrećama je 48, osim u julu i avgustu, kada ih gine po 64, tvrde stručnjaci
Jul i avgust su dva meseca s najvećim brojem poginulih u saobraćajkama, a najverovatniji razlog jeste to što se u tim mesecima najčešće prevoze čitave porodice, pa je u vozilima i veći broj putnika – kaže za 24sedam Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Prema zvaničnim podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, za pet godina, od 2015. do 2019, u saobraćajnim nezgodama poginulo je 2.867 ljudi. U proseku, proizlazi da su saobraćajke mesečno “uzimale” 48 života.
Međutim, Okanović kaže da su, prema ovoj statistici, jul i avgust meseci u kojima čak 128 ljudi izgubi život, odnosno po 64 svakog meseca.
– Uzrok je povećan broj vozila na putevima, čime se povećava i mogućnost nastanka nezgode. Tokom godine se u vozilima obično prevoze jedna-dve osobe, a u ovom periodu čitave porodice sede u kolima. I onda, umesto tri ili četiri učesnika u nesreći, bude ih osam ili više – objasnio je on.
Okanović je naglasio da je, prema podacima MUP-a, Ibarska magistrala od Preljine ka Mrčajevcima vrlo kritična, ali i auto-put Beograd – Novi Sad – Horgoš, deonica od petlje Beška do petlje Inđija i deonica puta od petlje Feketić do petlje Bačka Topola.
Na auto-putu Beograd – Šid kritična je deonica od naplatne rampe Šimanovci do petlje Pećinci.
Što se tiče auto-puta od Beograda do Niša, problematičan je deo od petlje Vodanj do petlje Velika Plana. Takođe, kritično je od petlje Batočina do petlje Jagodina i od petlje Ćuprija do petlje Paraćin.
On je pomenuo i deonicu Čačak – Požega i deo Dunavske magistrale od Braničeva do Golupca. Problematični su i putevi Ruma – Šabac, Zrenjanin – Srpska Crnja do Kleka, kao i Bečej – Temerin, od Bečeja do Bačkog Gradišta.
Profesor Saobraćajnog fakluteta Milan Vujanić kaže za 24sedam da je razlog ovako velikog broja poginulih i saobraćajki to što počinju godišnji odmori.
– Stastistike pokazuju da se oko 70 odsto saobraćajki u kojima učestvuju pešaci desi u gradu, a da se druge saobraćajne nesreće, odnosno sudari vozila, dešavaju najčešće po glavnim putnim pravcima i vangradskim saobraćajnicama – kaže Vujanić.
Uzroci nesreća su, smatra on, velika nervoza, ali i nespremnost vozača koji kreću na dugačke puteve.
– Vozači koji idu na posao kolima i koriste ih po gradu ne prelaze dnevno više od 40 kilometara. A kada krenete na godišnji odmor na put od 300 do 400 kilometara, onda vozači nisu dovoljno pripremljeni – objašnjava on.
Vujanić kaže da se mora obratiti pažnja na puno stvari kada se kreće na daleki put. Čak i na to koliko ste jeli.
– Vozač ne sme da bude ni prejeden, ni gladan. U prvom slučaju je pospan, a u drugom nervozan. Onda se dešava da klima-uređaj odvrnu do maksimuma. A kada je hladno čovek sporo reaguje, isto kao i kada mu je topolo. Najbolje da je temperatura u kolima bude oko 22 stepena, sve drugo ne odgovara – kaže on.
Međutim, postoji i puno faktora koji mogu da skrenu pažnju vozaču, a Vujanić objašnjava da je potrebno da imaju i pomoć suvozača.
– Pažnja vozača je podeljenja na sve što se dešava oko njih. S druge strane, vozači misle da nisu umorni, a zapravo jesu. “Zasiti” im se pažnja već nakon sat vremena vožnje. Zato bi trebalo a na svaka dva sata stanu, popiju sok, protegnu noge, kako bi sprečili ulazak u takozvanu monotoniju vožnje. Ne bi trebalo da komuniciraju sa drugim putnicima u vozilu jer im to odvlači pažnju. Greška je što roditelji često dete smeste pozadi, a oni sednu napred. I onda, kada dete reaguje, automatski se okreću i vozač i suvozač. Zato bi suvozač trebalo da sedi pozadi sa decom – zaključio je Vujović.