Srpska pravoslavna crkva i vernici danas praznuju Sabor Svetog Arhangela Gavrila, i njegovo javljanje kroz istoriju.
Crkva je od davnina odredila da se prvi dan posle Blagovesti praznuje sabor Arhangela Gavrila, blagovesnika radosti.
Na taj način odaje se poštovanje onome koji je poslužio tajni ljudskog spasenja. Jedan je od sedam velikih anđela najbližih prestolu Gospoda. Smatra se vesnikom tajni Božjih.
Često je slavljen svetac. Narod ga smatra zaštitnikom ljudi i stoke od vremenskih nepogoda, pa je česta zavetna i slava stočara.
Sabor Svetog arhangela Gavrila slavi se dva puta godišnje – na današnji dan i 26. jula po novom kalendaru, kao letnji Aranđelovdan.
Ustanovljen je na Svetoj Gori u devetom veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Koreje, gde je prstom na kamenu ispisao pesmu Bogorodici.
Freska arhangela Gavrila u srednjovekovnom manastiru Mileševa poznata kao Beli anđeo jedna je od najlepših i najbolje očuvanih i proglašena je za sliku prošlog milenijuma.