UŽICE – U kući u jednom od perifernih naselja Užica nedavno je otkriveno leglo belouški. Gospođa koja živi u toj kući u pomoć je pozvala stručnog lovca na zmije, koji je intervenisao, ali ovaj događaj skreće pažnju građana na činjenicu da se susreti sa gmizavcima mogu dogoditi i izvan otvorenih prirodnih područja.
Iako je nedavna intervencija po njega bila rutinska, užički lovac na zmije, Arsenije Hadži Basur ovaj slučaj ističe kao poseban zbog brojnosti zmija na jednom mestu.
„Zmija se uvukla tu ranije, izlegla jaja i zato ih je bilo u velikom broju. To je svakako bilo traumatično za baku koja tu živi. One su se zavukle u šupljinu blokova, pored štoka“, kaže Arsenije, jedan od retkih lovaca na ove gmizavce koji se ne ustručava da zmije, čak i one otrovne, hvata golim rukama.
Kaže da tokom sezone samo u gradskoj zoni Užica ima i po 30 intervencija, iako je verovatnoća za susret sa zmijom svakako veća u perifernim delovima grada, pre svega zbog specifičnosti reljefa.
„Imamo dosta belog kamena, gde ih ima više nego na tzv. zelenom kamenu. Ovde je posebno neobično to što su kod ove gospođe higijenski uslovi idealni, kao i uređenost teritorije.“
Arsenije dodaje da nikako ne treba da zavara to što je leto završeno, s obzirom da on ima intervencije i tokom novembra. Ističe značaj preventivnih mera, a to su pre svega adekvatni higijenski uslovi u stambenom prostoru i u dvorištu. Veoma je važna i pravovremena intervencija, pogotovo kada zmija uđe u stambeni prostor.
„Lukava je to životinja i kada se sakrije, teško ju je naći. Zato je treba uvek držati u vidnom polju, jer dovoljno je malo vremena da ona ode negde i to je traženje igle u plastu sena. Zmija nije kokoška, pa da je možemo čuti kako kokodače i tako uhvatiti.“
Lovio je zmije u gradskom centru, na obali reke, u perifernim delovima grada, u selima po čitavom užičkom kraju, ali i u automobilima. Iako smatra da je strah od zmija opravdan, kaže da je on obostran, tj. da se one još i više trude da izbegnu susret sa čovekom. Podržava staro narodno verovanje prema kojem ne treba ubijati zmije, tako da zastupa i zaštitu ovih gmizavaca od strane zakona.
„Da nema zmija, bukvalno bi nas miševi i pacovi pojeli žive. Obično i ona gleda da se sakrije od nas. Ne treba verovati u neproverene priče, po kojima npr. poskok skače po metar i po u vis. On je dobio naziv po tome što se u jesenjem periodu skriva na niskom rastinju, koje je u visini čoveka i odatle ume da napadne. Poskok je nesumnjivo najopasnija zmija Evrope, daleko opasnija od šarke, ali ju je lako prepoznati – čim vidite zmiju sa rogom, klonite je se u širokom krugu.“
Ovu veštinu niko mu nije preneo i smatra je darom od Boga. Osim zmija, takođe se susreće sa stršljenovima i osama, čija gnezda uklanja. Smatra da ovi insekti čak mogu biti i opasniji po čoveka od zmija, s obzirom da preventiva protiv stvaranja njihovih gnezda ne postoji i da se često mogu pronaći i u urbanim delovima naselja.