UŽICE – Profesor književnosti, Stanislav Todorović, penzionerske dane provodi kao ulični prodavac knjiga. Iako često na kiši, vetru i hladnoći, ovaj Užičanin, koji je ovim poslom počeo da se bavi zbog humanitarne akcije i dalje istrajava u nameri da sugrađanima približi značaj pisane reči.
Kako bi u svrhu humanitarne akcije prikupio potrebna sredstva u što kraćem roku, profesor Todorović je knjige iz lične biblioteke, procenjene vrednosti od oko 5000 evra, prodao po ceni od 1000 evra, zbog čega su ga pogodili nedavni natpisi u medijima o tome kako se obogatio od ovog posla. Kaže da još uvek sanja neke od knjiga iz sopstvene kolekcije, koje je prodao.
„Nekada neko dođe i govori mi kako mu trebaju pare za hleb ili za lek, pa od njih otkupim knjige, čak iako ih ne prodam kasnije. Ipak, pozivam ljude da ne bacaju knjige, neka ih donesu meni i ja ću ih nekome pokloniti, u krajnjem slučaju“, kaže profesor, dodajući da je tačna informacija da je za četiri godine prodao 8000 knjiga, tj. prosečno pet knjiga dnevno, ali da to ne predstavlja neku značajnu sumu novca, pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da zaradu deli sa koleginicom, koja je nezaposlena.
S obzirom da je posao kojim se bavi u izvesnoj meri prosvetiteljski, sa ponosom ističe primer svoje bivše učenice kao pokazatelj pozitivnog ishoda njegove misije.
„To je bila devojka koja je učila za frizera. Kada sam joj preporučio da pročita neku knjigu, jer komunicira svakodnevno sa ljudima, ona mi je rekla kako je ne zanima da čita knjige, da nju zanimaju samo tračevi. Posle nekoliko goidna, došla je s detetom kod mene da kupuje knjige. Kada sam je upitao otkud ona, začudila se, jer sam je prepoznao i rekla mi da ju je sramota“.
Od ovog posla, kako kaže profesor, nemoguće je obogatiti se i upućuje čestitke svima onima koji u tome uspeju.
„Mnogi ljudi misle da se ovim poslom bave samo budale i idioti. Ali, ja ovo želim da radim, iako imam 72 godine, neretko kisnem na ovom mestu i mrznem se. Radim to zbog ljudi koji čitaju knjige i koji žele da sačuvaju ljubav prema knjizi, jer to polako nestaje, a ja želim to da sačuvam“, zaključuje profesor.
Umereni je optimista po pitanju opstanka knjige kao obrazovnog sredstva, s obzirom da, kako kaže, ne samo mlađa populacija, već i stariji, danas više upražnjavaju neke druge mogućnosti za korišćenje slobodnog vremena.