“U narednih deset dana isplatićemo još po jedan minimalac zaposlenima u najpogođenijim sektorima, ponosno je kao spasonosnu meru pre tri dana saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je naglasio da se to odnosi na 72,5 hiljada zaposlenih u turističkim agencijama, rent-a-kar agencijama, ugostiteljima, hotelijerima… “To je velika pomoć”, rekao je Vučić. Ipak, sa njime se ne slažu oni kojima je ta pomoć namenjena – ugostitelji i vlasnici turističkih agencija uglas ocenjuju da je reč samo o produžetku agonije, a ne o dugoročnom rešenju problema.
Kao omča oko vrata za ugostiteljske radnike su i nove protivepidemijske mere koje je usvojila Vlada, a koje podrazumevaju da vikendom neće raditi ništa sem apoteka, pumpi i prehrambenih prodavnica, a kazne za kršenje mera idu i do 300.000 dinara.
Miša Relić iz Udruženja noćnih barova i klubova Beograd, kaže da je isplata minimalca zapravo bacanje mrvica ugostiteljima i da mnogi neće uzimati tu vrstu pomoći.
“Za one koji tu pomoć prihvate, to će biti očajnički pokušaj da prežive još mesec dana. To, možda, ima smisla za neke restorane i kafiće, ali za klubove kojima je onemogućeno poslovanje 6 od proteklih 8 meseci to nema smisla”, kaže Relić.
Izvestan scenario je, nažalost, otpuštanje zaposlenih i zatvaranje firmi.
“Niko normalan neće držati firmu da bi išao dalje u dubiozu. Država nam ne pomaže. Mi smo, zaista, očekivali da ćemo dobiti najmanje dva minimalca, čak i tri minimalca smo očekivali. To možda ima smisla za neke restorane ili kafiće koji koliko.toliko posluju, ali za klubove kojima je od proteklih 8 meseci 6 meseci rad onemogućen, to nije pomoć i nema smisla., razočaran je Relić.
On objašnjava da najavljena pomoć države, u vidu jednog minimalca, zapravo znači da ugostitelji dobiju 30.000 dinara za jednog radnika, a da pritom treba da plate doprinose za decembar i za januar, za istog tog radnika koji neće moći da radi.
On podseća da su od početka pandemije, od marta, noćni klubovi praktično radili samo tri nedelje u junu, ceo septembar i deset dana u oktobru.
“Treba da dobijete 30.000 da biste platili 36.000. Od čega da paltim rentu, doprineos i 15 taksi. Mi to plaćamo iz poslovanja, a pošto nam je država uskratila poslovanje, mi očekujemo da nam se ukinu rente za period u kojem nam je ukinuto poslovanje. Da nam se otpišu svi doprinosi za te mesece koje nismo radili. Da nam daju direktnu pomoć, ako se to ne dogodi do januara, jednostavno ćemo svi zatvoriti firme i otpustiti zaposlene”, kaže Relić.
On ističe primer Novog Sada koji je svojim rentijerima za veme vanrednog stanja dao 80 odsto popusta, a Beograd je u tom periodu svojim rentijerima dao 50 odsto popusta. Takođe, Novi Sad je od avgusta do Nove godine smanjio rentu 50 odsto, a Beograd samo dva meseca, što je za beogradske ugostitelje, kako ocenjuje, neodrživo.
“Mesec dana molimo za sastanak gradonačelnika i zamenika gradonačelnika i na kraju jedini odgovor koji nam je stigao je saopštenje zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, u vidu šargarepice zvane 50 posto popusta za decembar i januar. Lepo je sve to, ali to nam ne rešava problem. Nama je rad onemogućen. Nemamo odakle.to da platimo.”, zaključuje Relić.
Posrnule su i turističke agencije
Među najugroženijima kojima je obećana pomoć u vidu jednog minimalca su i turističke agencije, one koje sve češće stavljaju katance na svoja vrata, nakon propale letnje turističke sezone.
“Svaka pomoć je dobrodošla, pogotovo kada nemate posla ni prihoda. Dugoročno, to, ipak, ne rešava problem, to će samo prolongirati problem za još mesec dana. Nama je neophodno da dobijemo sektorsku pomoć onako kako smo je tražili. Da to bude, pre svega, rešeno kroz neka bespovratna sredstva i koja bi se odnosila na pokrivanje plata i troškova za nekih četiri-pet meseci. Računam, barem do marta-aprila, kada ćemo videti da li će uopšte biti sezone, jer ako je nema onda teško da može da se preživi”, objašnjava nam Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA).
Druga stvar, koja bi posrnulim turitičkim agencijama mogla da olakša život su povoljni krediti Fonda za razvoj Republike Srbije. Odlaganje plaćanje poreza i doprinosa bi, takođe, bilo od pomoći.
“Uslovi su zaista dobri, ali mi ne dodijamo te kredite onako kako je obećano i nama je neophodno da se to što pre reši. Naravno, neophodno je i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, jer, ako se to ne desi, to će uvesti u problem ljude već od januara”, upozorava Seničić.