Za proizvođače krompira izuzetno teška godina, iako su očekivali da će im bogat rod doneti novac ne samo za zaradu, već i u investiranje u novu setvu. Ministarstvo poljoprivrede angažovalo se da put do tržišta i kupaca učini dostupnijim, ali po svemu sudeći za to neće biti problema samo za prvu klasu.
Porodica Simeunović iz Darijevića reke kod Prilika živi od poljoprivrede. Veći deo roda krompira uspeli su da prodaju, ali po ceni, tek da se ne baci. Ulog kažu teško da će od tog novca pokriti.
“Imamo možda još dva, tri vagona krompira, eto. Ako mogne ovo da se proda, može, ako ne može, to će se baciti i eto. Ljudi su došli tu iz ministarstva i hvala im što su došli”, priča Ratko Simeunović iz Darijevića Reke.
Miloje Simeunović iz Darijevića Reke kaže da ako uzme država, uzme.
“Ako ne uzme šta ćemo. Razumeš. Ali ako ne može, ne može. Kako bude. Kako bude svima, tako će i nama”, ispričao je Miloje Simeunović.
Otkupljivači i proizvođači koji su se na poziv ministarstva poljoprivrede angažovali da krompir pronađe put do kupca kažu da to zavisi od potražnje.
“Beli krompir je uglavnom prodat. Crveni teško, otići će ta prva klasa, koja je malo bolja, nešto će se i baciti. To je ono što je neminovno, e sad koliko možemo mi ovde pomažemo u saradnji sa ministarstvom”, kaže Dragan Bogdanović iz Prilika.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović navodi da su intervenisali na tržištu tako što su veliki ritejlovi otkupljivali to.
“I ako ima problema na prostorima oko Prokuplja, mi smo spremni da se pojavimo i tamo, kao što smo se pojavili u Ivanjici, kao što smo se pojavili u Gornjem Milanovcu, ili situacija kakva je bila oko Prijepolja. Za ubuduće uvešćemo sezonski carinu, za novembar, decembar, januar, februar, kad je najveća potrošnja krompira, kako bismo sprečili ulaz krompira iz inostranstva. Neko da vas pita zašto niste intervenisali prošle godine, pa zadnjih petnaest godina se nije dešavalo”, ističe Nedimović.
Mnogi proizvođači neprodate zalihe pokušavaju da utroše kao stočnu hranu.
Branislav Filipović iz Duškovaca kaže da i ako bude i sto dinara na jesen, neće ga sejati, jer nema svrhe.
“Pošto je đubrivo, pošto su prskanja, i ja ne znam sad šta ću sa njim. Da mi nije stoke srećom, da imam – dokle smem dati, bojim se napraviću i stoci nesreću. Ne sme mnogo ni da jede u ovom stanju”, priča Branislav Filipović.
Pitaju se i gde deponovati toliku količinu neprodatog roda. Mnogi su krompir otpisali, a polažu nadu u voće. Strahuju ipak da grad ne opustoši i taj izvor prihoda.