Upoznali su se kao mladi momci na poslu, pre tačno 38 godina. I od tada, do danas, nerazdvojni su. Kažu, još od prvog dana pomažu jedan drugome – prvo u fabrici gde u radili zajedno, a onda i u kući, na ulici, u kafani. Postali su nerazdvojni, ali i njihove porodice.
“Povezali su nas Bela Reka i Bele Vode, i do dana današnjeg smo nerazdvojni već punih 38 godina. Toliko čovek ne može da opstane ni sa ženom ni sa bratom. A mi smo se tako lepo družili i on mi je uvek bio lični vozač, jer ja ne vozim. Gde god mi je trebalo, Ljube me je vozio”, sa ponosom priča Milosav Grujević.
Kaže Grujo da se nikada nisu posvađali, sem ponekad oko politike ili sporta, jer jedan je partizanovac, a drugi zvezdaš. Čak ni oko devojaka nikad nije bilo svađe.
“Oko devojaka nikad nije bilo svađe. Uvek je bilo devojaka koje su bile ili moje ili njegove simpatije, ali nikad zajedničke. On je meni nabacivao svoje rođake, ja njemu moje, ali nisam postao ni ja njemu, niti on meni zet. Možda je tako i bolje”, sa osmehom kaže Ljube Vitorović.
I tako, jednom u kafani, uz dve reči, a pre punih 25 godina, dogovorili su se da zajednički posade malinu – Grujo je dao zemlju, a Ljube sadnice. I te maline još imaju, sada na 7 ari, i zajedno ih obradjuju. I njima, kao i svima, ova godina ne ide na ruku. Prinosa je malo, a juče ujutru nabrali su tek 26 gajbica.
“Da je normalno vreme, bez ovih ogromnih vrućina, to bi bilo mnogo više, jer ovaj naš malinjak je pre mnogo više davao maline. Mada, videćemo šta će dalje biti, bilo je malo kiše, pa će se valjda stanje popraviti”, kaže Ljube.
“Zajedenički radimo sve i to na principu zaboravljenih starih preparata – budakov i noktaš, jer bez prstiju naših i nokata, nema ništa”, šali se Grujo.
I tako Grujo i Ljube planiraju da još godinama uživaju u drugarstvu i u malini, i kroz osmeh kažu “videćemo ko će duže izdržati”.