Žitelji Pešterske visoravni prethodnih dana bili su okovani snegom i ledom, a temperatura se spuštala do 32 stepena ispod nule. Ali nije to neobično za “srpski Sibir” s obzirom na to da je u Sjenici u januaru 1954. godine zabeleženo –38,4 stepena Celzijusa.
Kada sneg i led okuju sela do prodavnice ili bolnice može se stići samo na konju zato su to bile i ostale dragocene životinje. U selu Caričina ima četiri domaćinstva a tri se bave uzgojem konja.
“Imam jedno četrdeset konja. Desetak, petnaestak je ovde kod kuće, ovo su malo pitomiji. Ovi drugi su u brda. Imam na 31 grlo konja subvencije, na 80 ovaca, tako da sam što se tiče države zadovoljan. I otac mi je držao konje trkačke. Nabavljali smo vrstu arabera”, priča Rifat Korać iz Caričine, sela na Pešterskoj visoravni.
Caričina je od Sjenice udaljena 18 kilometara. Do sela – poznatog i po tome što su Nemanjići tu imali svoj letnjikovac – stiže se makadamskim putem.
Od kada država daje subvencije uzgoj ovaca i krupne stoke postao je isplativ posao.
“Radim ovde na farmi familije Selek i držimo tu oko 500 ovaca, 150 koza, 30 bivolica, 40 angusa i oko 70 konja”, kaže Ermin Zuković sa farme porodice Selek u Caričini.
Za zimu se pripremi dovoljno ogreva i hrane, ali voda je problem.
“Vode su nam ledile, pogotovu ova voda što nam je sa Mačkovca, nema je dovoljno”, ispričao je Kasim Muminović iz sela Trijebine na Pešterskoj visoravni.
Surova priroda na Pešteri nametnula je i surovi način života, pa ovde nema podele na muške i ženske poslove.
“I pletemo, i predemo, i stavljamo da se jede, i gledamo stoku, ovce, muzemo krave, polažemo, kidamo, drva kratimo, nosimo, ložimo…”, dodaje Šuhra Muminović, Kasimova supruga.
Na Pešterskoj visoravni ima 99 sela u kojima su mahom staračka domaćinstva jer mladi odlaze u inostranstvo.