Sve izražajnije klimatske promene, pored ostalih efekata, prete I opstanku gotovo svih vrsta drveća u Srbiji, pa se postavlja pitanje u kakvom su stanju naše šume. Ako se ima u vidu da upravo šume ublažavaju negativne efekte klimatskih promena, može se reći da njihov značaj nikada nije bio veći.
Kao ni ljudima, ni šumama ne prijaju dugi periodi veoma visokih temperatura. Klimatske promene, visoke kao I ekstremno niske tempreture utiču na biljke, a dužim delovanjem dovode do opadanja lisća, a ukoliko se ti uticaji produže , kao što je to bilo 2012. godine dolazi do fiziološkog slabljenja biljke, a na kraju I do sušenja. Klimatskim promenama ugrožene su naročito pojedine biljne vrste, medju kojima stručnajci posebno ističu Pančićevu omoriku, ali i drugi četinare, zatim jasen, brest, kesten, pa čak bukvu i hrast koji su najrasprostranjeniji u našoj zemlji.
“Posle toga dolazi do ulančavanja faktora. Nastupaju insekti, potkornjaci,a zaim gljive I destrukotri drveta. Ova godina je bila sušna I sa dva ili tri toplotna talasa sa temperaturama I preko 40 stepeni . Za sada se to ne odražava previše na biljke kojeovog trenutka nisu previše ugrožene jer je bilo nekoliko kišnih perioda, ali kakve je štete prouzrokovala suša videće se tek u sledećem vegetativnom periodu, tj. početkom naredne godine. Ugrožene su biljke sa plitkim korenovim sistemom, biljka smanjuje transpiraciju, odabcuje lisnu masu, ašteta će se tek kasnije videti. Najveći problem imaju biljke sa plitkim korenovim sistemom, smrča ima taj problem, a Pančićeva omorika je iz porodice smrče tako da oni stradaju nakon dugog sušnog perioda. Tu je I bukva na plitkim staništima na kamenu I gde nema dovoljno vlage. Za sada na području Šumske uprave nema pojave sušenja, ali tek ćemo videti kasnije pravo stanje “, objašnjava Živomir Maričić, revirni inženjer za private šume Šumska uprava Čačak.
Na šume deluje niz abiotičkih i biotičkih faktora poput visokih temperatutra I male količine vode koja je neophodna za uspešan život svih biljka pa samim tim I šuma sve do uticaja čoveka koji je iz godine u godinu sve veći, pa se može zaključiti da su šume na pojedinim mestima u dobrom stanju, a opet na drugim je primetna blaga devastacija, propadanje , smatra dr Duško Brković sa Agronomskog fakulteta u Čačku. Pored ostalog ekstermno visoke temperature I male padavine štetno utiču na biljke , ali one se već vekovima prilogadjacaju na odredjene štetne uticaje.
“Svakako šume trpe ekstremne promene. Biljke su direktno izložene tim ekstremnim temperaturama, posebno vrhovi biljaka I tu je temperatura I preko 50 stepeni I to ugrožava normalno funkcionisanje biljke. Normalna fotosinteza se odvija na temperature izmedju 20 I 30 stepeni I iznat te temperature dolazi do onemogućavanja tog kvalitetnog procesa. Ono što bijke karakteriše u uslovima visokih temperature I male količine padavina to je proces transpiracije I biljke su se vekovima prilagodjavale na različite načine. Imamo biljke sa debelom kutikulom koja sprečava transpiraciju, sa mehanizmom gde se stome koje regulišu transipaciju zatvaraju I otvaraju. Ali sve biljke su ugrožene u uslovima kao što su sada”, kaže Dr Duško Brković sa Agronomskog fakulteta u Čačku.
Stručnjaci upozoravaju da se temeperatura povećava za jedan stepen samo tokom ove godine I upozoravaju da nas velike promene vremena sa izrazitim sušnim perioodima ekstremno visokim temeraturama očekuju I u budučnosti.
“Kad pričamo o dendroflori to su godine u pitanju, ali generalno sve je u nekom ubrzanju I te promene se brže ispoljavaju nego ranije. Makar kada bi dobar deo fakotra uticaja ostao blizi optimuma da bi u sklopu faktora biljke mogle da opstanu. Bitno je da naučimo o šumamai abitno je reći da ako nema biljaka nema fotosinteze, ako nema fotosinteze nema kiseonika, indikrektno nema hrane ni za životinje I čoveka I onda nestaje život. Moramo da poštujemo svako drvo kao nam ravno živo biće” , ojšnjava profesor Brković .
„Ukupna površina pod šumama u Srbiji je 39,1 odsto, što je iznad svetskog proseka od 30 odsto, a u granicama evropskog, koji je 39 odsto”, pokazuju podaci Uprave za šume, mada se često pominje I pošumljenost od 29 odsto. Prema rezultatima poslednjeg popisa poljoprivrede u Srbiji je 48,2 odsto manje površina pod šumom nego 2018. godine, a taj procenat se, međutim, odnosi na šume koje se nalaze na poljoprivrednim gazdinstvima, jer su samo one bile pod lupom statističara. Medjutim,kao osnovno pitanje postavlja se pitanje kvaliteta šuma. Dragačevski kraj je, na primer, bolje obrastao šumama koje se prostiru na oko 22 000 hektara I to u državnom vlasništvu oko 9 000 , a oko 13 000 ha šuma je u privatnom vlasništvu. Značaj šuma nikada nije bio veći, ali se javlja I problem I kod pošumljavanja jer su mlade sadnice sve češće ugrožene ekstremnim vremenskim prilikama, sušom posebno. Zbog toga I apel stručnjaka da se ne vrše seče u većem obimu već samo selektivno I po potrebi, i da podržavaju prirodno obnavljanje jer priroda to radi mnogo bolje od čoveka.
Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Štete na šumama će se videti tek narednog proleća". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
Sneg koji je noćas i jutros padao na području Grada Užica, kao i na teritoriji užičkih seoskih mesnih zajednica, nije izazvao veće probleme. U višim delovima grada formiran je snežni pokrivač od deset… […]
U organizaciji Muzičkog društva „Srpski Zlatoust“ i pod pokroviteljstvom Gradskog kulturnog centra i grada Užica, po treći put će biti organizovano tradicionalno veče frule pod nazivom „Duša frularskih priča“. U okviru bogatog muzičkog… […]
Brend ,,Plodovi Srbije” čije je sedište u selu Ježevica kod Čačka uskoro će postati bogatiji za api centar . Izgradnja prve sertifikovane api komore je pri kraju , a ponosna vlasnica brenda Danijela … […]
Sedamdesetogodišnji Rade Jocić, nekadašnji radnik fabrike Prvi Partizan Fasau, penzionerske dane u užičkom selu Buar provodi neumorno prikupljajući podatke o vremenu. Za prognoze samoukog meteorologa, meštani tvrde da su nepogrešive. Meštani Buara ne… […]
U MZ Kukići svečano predat na upotrebu novoizgradjeni teren za košarku. Investitor je ovdašnja mesna zajednica, a vrednost radova je 3,3 miliona dinara. U cilju stvaranja što boljih uslova i infrastrukture na seoskom… […]
Sve izražajnije klimatske promene, pored ostalih efekata, prete I opstanku gotovo svih vrsta drveća u Srbiji, pa se postavlja pitanje u kakvom su stanju naše šume. Ako se ima u vidu da upravo šume ublažavaju negativne efekte klimatskih promena, može se reći da njihov značaj nikada nije bio veći.
Kao ni ljudima, ni šumama ne prijaju dugi periodi veoma visokih temperatura. Klimatske promene, visoke kao I ekstremno niske tempreture utiču na biljke, a dužim delovanjem dovode do opadanja lisća, a ukoliko se ti uticaji produže , kao što je to bilo 2012. godine dolazi do fiziološkog slabljenja biljke, a na kraju I do sušenja. Klimatskim promenama ugrožene su naročito pojedine biljne vrste, medju kojima stručnajci posebno ističu Pančićevu omoriku, ali i drugi četinare, zatim jasen, brest, kesten, pa čak bukvu i hrast koji su najrasprostranjeniji u našoj zemlji.
“Posle toga dolazi do ulančavanja faktora. Nastupaju insekti, potkornjaci,a zaim gljive I destrukotri drveta. Ova godina je bila sušna I sa dva ili tri toplotna talasa sa temperaturama I preko 40 stepeni . Za sada se to ne odražava previše na biljke kojeovog trenutka nisu previše ugrožene jer je bilo nekoliko kišnih perioda, ali kakve je štete prouzrokovala suša videće se tek u sledećem vegetativnom periodu, tj. početkom naredne godine. Ugrožene su biljke sa plitkim korenovim sistemom, biljka smanjuje transpiraciju, odabcuje lisnu masu, ašteta će se tek kasnije videti. Najveći problem imaju biljke sa plitkim korenovim sistemom, smrča ima taj problem, a Pančićeva omorika je iz porodice smrče tako da oni stradaju nakon dugog sušnog perioda. Tu je I bukva na plitkim staništima na kamenu I gde nema dovoljno vlage. Za sada na području Šumske uprave nema pojave sušenja, ali tek ćemo videti kasnije pravo stanje “, objašnjava Živomir Maričić, revirni inženjer za private šume Šumska uprava Čačak.
Na šume deluje niz abiotičkih i biotičkih faktora poput visokih temperatutra I male količine vode koja je neophodna za uspešan život svih biljka pa samim tim I šuma sve do uticaja čoveka koji je iz godine u godinu sve veći, pa se može zaključiti da su šume na pojedinim mestima u dobrom stanju, a opet na drugim je primetna blaga devastacija, propadanje , smatra dr Duško Brković sa Agronomskog fakulteta u Čačku. Pored ostalog ekstermno visoke temperature I male padavine štetno utiču na biljke , ali one se već vekovima prilogadjacaju na odredjene štetne uticaje.
“Svakako šume trpe ekstremne promene. Biljke su direktno izložene tim ekstremnim temperaturama, posebno vrhovi biljaka I tu je temperatura I preko 50 stepeni I to ugrožava normalno funkcionisanje biljke. Normalna fotosinteza se odvija na temperature izmedju 20 I 30 stepeni I iznat te temperature dolazi do onemogućavanja tog kvalitetnog procesa. Ono što bijke karakteriše u uslovima visokih temperature I male količine padavina to je proces transpiracije I biljke su se vekovima prilagodjavale na različite načine. Imamo biljke sa debelom kutikulom koja sprečava transpiraciju, sa mehanizmom gde se stome koje regulišu transipaciju zatvaraju I otvaraju. Ali sve biljke su ugrožene u uslovima kao što su sada”, kaže Dr Duško Brković sa Agronomskog fakulteta u Čačku.
Stručnjaci upozoravaju da se temeperatura povećava za jedan stepen samo tokom ove godine I upozoravaju da nas velike promene vremena sa izrazitim sušnim perioodima ekstremno visokim temeraturama očekuju I u budučnosti.
“Kad pričamo o dendroflori to su godine u pitanju, ali generalno sve je u nekom ubrzanju I te promene se brže ispoljavaju nego ranije. Makar kada bi dobar deo fakotra uticaja ostao blizi optimuma da bi u sklopu faktora biljke mogle da opstanu. Bitno je da naučimo o šumamai abitno je reći da ako nema biljaka nema fotosinteze, ako nema fotosinteze nema kiseonika, indikrektno nema hrane ni za životinje I čoveka I onda nestaje život. Moramo da poštujemo svako drvo kao nam ravno živo biće” , ojšnjava profesor Brković .
„Ukupna površina pod šumama u Srbiji je 39,1 odsto, što je iznad svetskog proseka od 30 odsto, a u granicama evropskog, koji je 39 odsto”, pokazuju podaci Uprave za šume, mada se često pominje I pošumljenost od 29 odsto. Prema rezultatima poslednjeg popisa poljoprivrede u Srbiji je 48,2 odsto manje površina pod šumom nego 2018. godine, a taj procenat se, međutim, odnosi na šume koje se nalaze na poljoprivrednim gazdinstvima, jer su samo one bile pod lupom statističara. Medjutim,kao osnovno pitanje postavlja se pitanje kvaliteta šuma. Dragačevski kraj je, na primer, bolje obrastao šumama koje se prostiru na oko 22 000 hektara I to u državnom vlasništvu oko 9 000 , a oko 13 000 ha šuma je u privatnom vlasništvu. Značaj šuma nikada nije bio veći, ali se javlja I problem I kod pošumljavanja jer su mlade sadnice sve češće ugrožene ekstremnim vremenskim prilikama, sušom posebno. Zbog toga I apel stručnjaka da se ne vrše seče u većem obimu već samo selektivno I po potrebi, i da podržavaju prirodno obnavljanje jer priroda to radi mnogo bolje od čoveka.
Napiši komentar
komentari
Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Štete na šumama će se videti tek narednog proleća". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Sneg koji je noćas i jutros padao na području Grada Užica, kao i na teritoriji užičkih seoskih mesnih zajednica, nije izazvao veće probleme. U višim delovima grada formiran je snežni pokrivač od deset… […]
U organizaciji Muzičkog društva „Srpski Zlatoust“ i pod pokroviteljstvom Gradskog kulturnog centra i grada Užica, po treći put će biti organizovano tradicionalno veče frule pod nazivom „Duša frularskih priča“. U okviru bogatog muzičkog… […]
Brend ,,Plodovi Srbije” čije je sedište u selu Ježevica kod Čačka uskoro će postati bogatiji za api centar . Izgradnja prve sertifikovane api komore je pri kraju , a ponosna vlasnica brenda Danijela … […]
Ovaj web sajt koristi kolačiće kako bi izvršavao određene funkcionalnosti, te radi analize poseta i prilagođavanja sadržaja. Načini prikupljanja, obrade i upravljanja ličnim podacima, definisani su dokumentom Politika privatnosti.
Obavezni kolačići
Obavezni kolačići su oni koji omogućavaju neometan rad sajta. Drugačije se nazivaju i funkcionalnim kolačićima. Njihovim isključivanjem ispravan rad ovog sajta ne bi bio moguć, te se oni nalaze u ovoj kategoriji obaveznih.
Ukoliko isključite ove kolačiće, nećemo biti u mogućnosti da zapamtimo vaša podešavanja privatnosti i obaveštenje o kolačićima biće iznova učitano na svakoj stranici koju posetite.
Analitički i marketinški kolačići
Ovi kolačići nam omogućavaju da prikupimo podatke o načinima korišćenja sajta i dalje unapređujemo sajt, kako bismo mogli da pružimo korisne i kvalitetne informacije, te pozitivna i personalizovana korisnička iskustva.
Molimo vas odobrite obavezne kolačiće kako bismo mogli da upamtimo vaša podešavanja.