Sutra se završava konkurs na koji se mogu prijaviti kandidati koji žele da se obuče za vatrogasce – spasioce. Ministarstvo unutrašnjih poslova je najavilo da će posle završene osnovne obuke širom Srbije biti primljeno 300 mladića i devojaka od 19 do 30 godina. Kakva su iskustva vatrogasaca – spasilaca koji su prošli takvu obuku, proveravali smo u vatrogasno-spasilačkom bataljonu u Zrenjaninu.
Ognjen Dejanović, vatrogasac spasilac u Vatrogasno spasilačkom bataljonu u Zrenjaninu,pre godinu i po dana je prošao kroz sve ono što čeka buduće mlade kolege. Posao kojim se sada bavi mu nije bila osnovna preokupacija dok se školovao.
“Završio sam hemijsku školu,” kaže Ognjen,” nema nikakve veze sa vatrogastvom. Kada odemo na obuku u jedinicu tamo imamo i praktičnu i teorijsku nastavu, tamo nas usavršavaju. Meni je drago što sam postao vatrogasac-spasilac.”
Nakon završenog konkursa, novi kandidati će na četvoromesečnu obuku u Beograd, Pančevo i Kulu. Praktična znanja su prioritet, fizička spremnost se podrazumeva, a brzina u kojoj nema grešaka je suština koja se traži.
“Od dojave požara do izlaska nam treba 1 minut. Za 5 do 7 minuta smo na najudaljenijim delovima grada u zavisnosti od gustine saobraćaja,” precizira Saša Đurašković.
Vatrogasac – spasilac ne gasi samo požar, pomaže i u saobraćajnim nesrećama i drugim akcidentima. Posebno se formira i tim za spasavanje na vodi
Branislav Milosavljević, komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona Zrenjanin, podseća da imaju dve do tri intervencije dnevno, godišnje 900 do 1.200 intervencija. Na piatnje da li je nekada bilo straha, odgovara:”Možda nakon nekih intervencija neke emocije prorade, ali smo uvek zadovoiljni kada znamo da smo nekoga spasili, nekome pomogli i vrlo često znamo i da se raspitujemo i pitamo kako su te osobe kojima smo spasili život.”
Na području srednjeg Banata, svaka od pet organizacionih vatrogasnih jedinica dobiće po 3 nova vatrogasca-spasioca.