Svaki pokušaj sindikata, koji to zaista i žele da budu, da ostvare svoju statutarnu ulogu i posebno kada se ponašaju kao društveno odgovorne organizacije izaziva burne reakcije, pre svega onih koji predstavljaju moć, kapital i vlast. Na primeru sindikata RGZ-a, Jedinstvene organizacije sindikata, Sindikata Nezavisnost, Sindikata zaposlenih RGZ-a ASNS mogu se sagledati svi aspekti i mogućnosti torture i diskriminacije jednog poslodavca prema sindikatima.
Aktivnosti tri sindikata RGZ-a koji su redak primer jedinstva i kooperativnosti na sindikalnoj sceni, su isključivo usmerene ka odbrani prava na slobodu mišljenja, sindikalnog organizovanja, zaštite vitalnih interesa zaposlenih a u velikom delu i zaštite i odbrane institucije u kojoj funkcionišu. Sukob sa rukovodstvom , koje predvodi direktor Borko Drašković, je najočigledniji primer u kome se partijsko burazerski interesi stavljaju iznad elementarnih prava pojedinca, državnih sužbenika, svetski priznatih sindikata i nadasve iznad zakona i uobičajenih društvenih normi.
Inicijative sindikata RGZ-a da se utvrdi zakonitost u postupanju i načinu rukovođenja RGZ-om od 2015. do danas su uglavnom stopirane ili obesmišljavane prebacivanjem nadležnosti sa Vlade na Ministarstvo građevine, Ministarstvo državne uprave, Ministarstvo finansija, Inspekciju rada, Upravnu inspekciju i tako u krug. Rezultati brojnih nadzora i kontrola ostali su tajna a negativni rezultati koje ostvaruje RGZ su ne samo evidentni već vidljivi svakom građaninu koji više veruje svojim očima nego spinovanim napisima koje u većini medija objavljuje rukovodstvo RGZ-a koristeće značajne budžetske resurse.
Sindikati koji ne poseduju nikakav drugi resurs osim istine i vere u pravdu i socijalnu jednakost uporno pokušavaju javnosti i najvišim državnim instsitucijama da ukažu na sve očiglednije propuste i zloupotrebe vrha RGZ- a. Veoma retko u javnosti se pojave napisi sindikata i po pravilu na svaki tekst od strane PR službi RGZ-a dobijaju nekoliko ’’demantija’’ koji to u suštini nisu već dodatno urušavanje integriteta i kredibiliteta institucije. Laž koja se lansira sa zvaničnih pozicija u RGZ-u je sramota ne samo za jedan državni organ i zaposlene koji rade u njemu već i za samu državu kao osnivača. Koji su razlozi tolerancije države na gomilu iznetih besmislica i smišljenih neistina od strane direktora Draškovića i nekolicine njegovih sledbenika zaista je velika nepoznanica. Ko sve ima interesa od obmanjivanja javnosti o poslovnim rezultatima koji su najlošiji u poslednjih 10 godina? Kome ide u prilog laž da je digitalizacija sprovedena u najvećem procentu ako se zna da su mnogi’’ kapitalni poslovi’’ urađeni samo pro forme a da u suštini postoje ozbiljni nedostaci.
Primer digitalnog katastarskog plana je najočigledniji.U zvaničnoj izjavi koju je Borko Drašković objavio 24.10.2016 godine navode se podaci koji ukoliko su tada bili tačni pokazuju da je od tada RGZ išao u potpuno pogrešnom pravcu. Jer danas je broj nerešenih zahteva preko 800 000, drugostepenih žalbi preko 40 000 a digitalni plan se još uvek dorađuje u velikom broju katastarskih opština. Dostupnost podataka katastra nepokretnosti je samo proklamovana a u stvarnosti su procedure sve složenije i nedostupnije korisnicima usluga. Prikrivanje podataka o broju zaposlenih i podaci o tome ko gde i šta radi, od reprezentativnih sindikata RGZ-a, je samo pokazatelj mutnih radnji i neprofesionalnosti vrha RGZ-a. Najavljena treća faza projekta koja bi trebala da dovede do objedinjavanja svih baza RGZ-a verovatno će da dovede do potpunog digitalnog kraha sistema.
Kakve su mogućnosti za napredak institucije kada se nalazi u rukama jednog čoveka koji je još uvek vezan za vreme nesrećnih devedesetih i iz vremena partijskih birokrata koje su i dovele do kraha privrede i sistema na kraju 20. veka? Kakva je budućnost institucije u kojoj PR prima platu veću od premijerske da bi iznosio netačne i naštimovane podatke a zaposleni moraju da štrajkuju za ono malo para što im je Vlada zakonom garantovala? I na kraju kakav je to kapacitet i pouzdanost institucije kada se na njenom čelu nalaze osobe koje ne poštuju ni zakone, ni sporazume koji su potpisani, važeći kolektivni ugovor, ni svoje zaposlene a laž i neistinu promovišu kao osnovni uslov za dalji razvoj RGZ-a.