Šta nas čeka u januaru: Nova 2021. ne prija novčaniku

Građani Srbije jedva čekaju da isprate ovu “korona godinu”, ali i 2021. počinje sa ne baš prijatnim “iznenađenjem“, barem po kućne budžete.

Sa prvim danima januara srpskim potrošačima počinje da “kuca taksimetar“, odnosno brojilo električne struje, pojačano za višu TV pretplatu za RTS, ali ponegde i za vodu, kao u Beogradu.

Kada napuste toplinu svog doma na kiosku će ih uskoro čekati i skuplja paklica cigareta, a kada požele da se još malo odmaknu i eventualno kolima odvezu do nekog kafića ili restorana, uskoro bi i na pumpi moglo da ih čeka za koji dinar skuplji benzin.

Uz sve to, građani koji baš nisu totalni proleteri, slobodno mogu da dopišu i veći broj na kvartalnim uplatnicama poreza na imovinu.

Krenimo od onog, za prosečnog Srbina, najbolnijeg, a čija najava poskupljenja je i najsvežija – od struje.

Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) odobrila je u četvrtak EPS-u poskupljenje struje za domaćinstava i male kupce (privreda ugovara cene na tržištu) za prosečno 3,4 odsto. Nova cena, bez taksi i poreza, iznosi 7,867 dinara po kilovatčasu, odnosno oko 6,7 evrocenti. Ali to nije cena koju plaća prosečan građanin, tako da ni poskupljenje nije “samo 3,4 odsto“.

Na tu, osnovnu, cenu za krajnji račun treba dodati famoznu kategoriju “obračunske snage”, pa “trošak garantovanog snabdevača” (nekadašnja “taksa na brojilo”), pa “naknadu za povlašćene proizvođače“, zatim akcizu, a na kraju PDV. Već samo sa akcizom i PDV-om, koji su procentualni pa ih lakše možemo uračunati, ova cena je oko 12 dinara po potrošenom kilovatčasu.

Pa ako imate sreću (ili nesreću, kako ko to već gleda) da imate daljinsko grejanje, i da ste ekonomični pa za kuvanje trošite plin, mesečni račun za struju će vam za četvoročlanu porodicu biti veći “samo“ za oko 1.150 dinara, za nekih 450 kilovatčasa potrošene struje.Na istom računu, sa strujom dobija se i viša TV taksa, odnosno pretplata za Javni medijski servis. Poskupljenje tu nije veliko, sa 255 dinara na 299 dinara, i na to se može gledati kao na cenu da se ne mora “pošto poto” gledati neka ružičasta varijanta televizije, ako već niste ljubitelj kulture i nauke na RTS3 ili odličnog radio programa.

Beograđane, kao i neke druge građane Srbije, recimo Kragujevčane, od 1. januara dočekaće i poskupljenje vode. Cena za isporučenu vodu i odvođenje otpadnih voda za sve kategorije potrošača u Beogradu biće veća za pet odsto. Kragujevčani bi “sve dali” za takvo poskupljenje, jer kod njih cena vode skače čak 35 odsto.

U JKP Beogradski vodovod i kanalizacija tvrde da će sa osnovnom cenom od 59,46 dinara za vodu, odnosno 24,04 dinara za kanalizaciju, “prosečno četvoročlano domaćinstvo“ dobiti uvećan mesečni račun za oko 135 dinara (55 dinara voda ili 80 dinara voda i kanalizacija). Međutim, ako se budu menjale i usputne naknade, poput one za “pogonsku spremnost vodovodnog sistema“, “korišćenje vodnog dobra“, cena za porodicu koja živi u stambenoj zgradi mogla bi da sa PDV-om od 10 odsto bude veća i za 150 dinara.

Kod vode (još) nema takse ali je zato ima kod cigareta i goriva, i to poprilične. Kod cigareta nova važi od 1. januara, a i onu za gorivo možemo očekivati da će skočiti možda već krajem meseca, kao prošle godine.

Za uobičajenih deset dinara biće skuplja paklica cigareta jer se po akciznom kalendaru nastavlja približavanje Srbije poreskom opterećenju duvanskih proizvoda kakvo ima EU. Specifične akciza uvećana je za 1,5 dinara po paklici, pa će se država “ugraditi“ u proizvođačku cenu 76,75 dinara, umesto dosadašnjih 74,5 dinara. Cena bi bila još veća da se menja i proporcionalna akciza, ali ona ovoga puta ostaje na 33 odsto.

Na sve to se, naravno, dodaje i PDV, pa na kraju to trošak za duvanske zavisnike izađe na najmanje 270 dinara do čak 400 dinara po paklici.

“Debelu“ akcizu, a samim tim i dobar iznos PDV-a, građani Srbije plaćaju i za benzin ili dizel. Za razliku od struje i cigareta, ovde se država nije još odlučila na povećanje akciza, koje se usklađuju sa inflacijom, pa to da li će gorivo poskupeti zavisi prevashodno od svetskog tržišta, odnosno od cene nafte i dolara.

A na svetskim berzama nafta je samo u poslednjih mesec i po dana skočila za čak 33 odsto. “Brent” je prošle nedelje nadmašio martovsku cenu i sada košta 52 dolara po barelu. To bi, uz određeno odlaganje koje obično ima domaće tržište, kod nas na pumpama značilo do pet dinara veću cenu po litru.

Međutim, od poskupljenja nas zasad čuva dolar, koji već neko vreme gubi vrednost prema evru, a time i prema dinaru, koji je posredno “vezan“ za evropsku valutu. U martu je dolar bio na nivou 0,93 za jedan evro, da bi danas pao na 0,82 za EU valutu.

#kućni budžet, #poskupljenja

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.