Napušteni, sa smetnjama u razvoju, zanemareni ili siromašni – ovo su neki od razloga zbog kojih deca u Srbiji završe na evidenciji Centra za socijalni rad. Uvreženo je mišljenje da takve dece nije mnogo, međutim, zvanična statitika pokazuje drugačije – čak svako šesto dete u Srbiji u 2018. godini nalašlo se upravo na pomenutoj evidenciji.
Kako smo došlo do tako alarmantnih podataka?
Izveštaj Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu zabrinjavajući je iz mnogo razloga. Broj dece koja koriste usluge hraniteljskih porodica i različitim institucija došao je do 6.000, što je više nego pre četiri godine, kada je rađeno prethodno istraživanje.
Osim toga, zabrinjava i činjenica da je broj dece u socijalnim ustanovama u porastu, uprkos stalnom padu nataliteta u Srbiji.
– Osim što je najveći broj dece na evidenciji zbog sporenja među roditeljima, zabrinjava ogroman porast od 18 odsto u grupi dece koja su socijalno i materijalno ugrožena – navodi za “Blic” Gradski centar za socijalni rad koji dodaje da je najveći broj dece na evidenciji starosne dobi od šest do 14 godina.
– U opštoj populaciji dece između 2014. i 2018. godine broj dece se smanjio za 2,8 odsto, dok je u istom periodu broj dece u sistemu socijalne zaštite porastao za 5,8 odsto – rezultati su pomenutog izveštaja.
Razlozi za evidentiranje
Razlozi za ovakav porast su manje-više isti kao i ranijih godina, samo se broj dece povećao. Radi se o različitim faktorima, o kojima je ranije pisala i profesorka Fakulteta političkih nauka Nevenka Žegarac u svom radu “U lavirintu socijalne zaštite”.
– Među razlozima dominiraju zanemarivanje dece i siromaštvo, a nakon toga je reč o deci ometenoj u razvoju, kao i deci koja su na evidenciju dospeli nakon smrti roditelja – navodi se u ovom radu, što potvrđuje i Gradski centar za socijalni rad, gde se dodaje da je da više od zlostavljanja prisutno zanemarivanje i to napuštanje i ostavljanje deteta, neadekvatan nadzor, ali i zdravstveno i fizičko zanemarivanje.
“Gašenje požara”
Šta je potrebno da se uradi da bi se takva slika promenila? Iz ove perspektive čini se mnogo.
Ipak, ono stručnjaci kažu da je ipak ključno kako bi ikako došlo do poboljšanja je: da se bolje planiraju usluge, da se prošire kapaciteti centara, koji ne mogu sve da postignu, ali i da se stalno ukazuje na prevenciju – razgovori, programi koji bi pomogli porodicama da do nekog od pomenutih slučajeva ne bi ni došlo, kako socijalni radnici ne bi došli u situaciju da samo “gase požar”.
– Zbog visokog rizika u kom se nalaze deca sa poremećenim unutarporodičnim odnosima, centar za socijalni rad trudi se da pruža stručnu pomoć u razrešavanju začetih sukoba i primenjuje mere porodično-pravne zaštite, prava i interesa maloletnika ugroženih procesima dezintegracije porodice i prestankom bračne i vanbračne zajednice roditelja – navode iz Gradskog centra za socijalni rad.
Profesorka Žegarac za “Autonomiju” kaže da retko koji roditelj namerno zapostavlja decu. Ona smatra da je siromaštvo jedan od glavih uzročnika problema i da su deca u Srbiji, posmatrano u okvirima evropske statistike, najsiromašnija.
Prema poslednjim izveštajima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, oko šest hiljada dece koriste usluge smeštaja u hraniteljskim porodicama i u institucijama. Država je prošle godine izdvojila 3,5 milijardi dinara za porodični smeštaj, odnosno za hraniteljske porodice.
„Nije problem što se izdvaja za hraniteljstvo, i treba da se ulaže u to. Ali je problem što se ne ulaže u preventivne mere, kao ni u mere koje bi rešile probleme porodica i obezbedile povratak deteta. Problem je što deca dugo budu izdvojena iz svojih porodica. Oni prosto ostaju zaglavljeni u sistemu duže nego što treba – smatra Žegarac.
Koliko se dece vrati svojim porodicama?
Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu oko trećine oduzete dece vrati se svojim porodicama i taj podatak je nepromenjen za poslednje četiri godine.
Profesorka Žegarac kaže da trećina povrataka “zvuči mnogo bolje nego što je situacija na terenu”.
– Vrati se manje dece. Ili preciznije vrati se trećina dece ali to su ona koja više ne mogu da budu u hraniteljstvu zbog godina starosti. To više nisu deca kad se vrate kući, a računa se da su se vratili – rekla je Žegarac za ovaj portal.