Nakon što je muškarac koji je bio kovid pozitivan preminuo u bolnici u Sremskoj Mitrovici, njegova ćerka dobila je račun gde treba da plati 8.100 dinara za dezinfekciju, 6.000 dinara za lemljenje sanduka, 4.000 dinara za vreću i 2.400 za noć u mrtvačnici, što sve ukupno čini 20.500 dinara, objavljeno je na društvenim mrežama.
Portal “Mondo” je kontaktirao sa Ilijom Jakovljevićem, vlasnikom preduzeća koje ima ugovor o pripremi i prevozu pokojnika iz bolnice u Sremskoj Mitrovici. Kako je objasnio, njegova firma posao je dobila preko tendera, cene su visoke zbog visokih troškova specijalnih sanduka i opreme, a da bi dokazao da je sve regularno, sve procedure i preuzimanje snima kamerom, kako bi imao dokaz u slučaju eventualnih žalbi!
Ilija Jakovljević ugovor sa bolnicom u Sremskoj Mitrovici ima od 2008. godine. Kako kaže, dobio je tender na regularnoj licitaciji i radi isti posao koji rade komunalna preduzeća u pojedinim gradovima. Uz to, bolnici u Sremskoj Mitrovici plaća 250.000 dinara mesečno za kiriju i materijalne troškove.Posao se obavlja tako što dobijem poziv iz centrale bolnice, zatim neko od mojih zaposlenih, kojih ima ukupno 10, u roku od dva sata odlazi do bolnice da preuzime telo pokojnika. Svaki pacijenet u kovid delu bolnice računa se kao kontaminiran, bez obzira na to da li su mu stigli rezultati testa, da li je imao koronu i da li je korona uzrok smrti. Za sve je procedura ista i mora se postupati kao da su zaraženi“, kaže vlasnik preduzeća.
Kako kaže, cene za ove usluge su iste u svakom gradu. Dok priprema pokojnika u normalnim uslovima koštaju oko 10.000 dinara, za one koji su kovid pozitivni ta procedura košta 20.500 dianara.
“Kada se radi o kovid pacijenetu, pod punom opremom preuzimamo telo, dezifikujemo i stavljamo u odgovarajuće specijalne vreće, čija je cena oko 4.000 dinara. Zatim se ponovo sve dezinfikuje, prebacuje u limeni sanduk i poklopac se zavari. U nekim slučajevima potrebno je lemiti sanduk, ako nije odgovarajuće veličine, što opet dodatno košta. Ako rodbina želi i drveni sanduk, to se onda naplaćuje. Zatim se telo nosi u hladnjaču ili na groblje. Na kraju, cena sahrane izađe oko 80.000 hiljada dinara. Ožalošćeni je u obavezi da plati usluge, isto kao i nekom komunalnom preduzeću, jer to su usluge koje moraju biti preduzete po zakonu. Cena može da bude manja i usluga drugačija samo ako se ne radi po zakonu“, tvrdi Jakovljević.
Prema njegovim rečima, porodica penzionera preminulog od korone ima pravo na refundaciju troškova u iznosu od 44.000 dinara od strane PIO fonda. Podseća da je cela ovo procedura propisana preporukama sanitarne inspekcije i Ministarstva zdravlja i da nije lični izbor porodice ili pogrebnika.
Ipak, priznaje da je, nakon 40 godina rada, sa koronom porastao broj stranaka koje sumnjaju u ceo proces, koje smatraju da mogu da budu preverane ili oštećene. Zbog toga je počeo da snima postupak koji se obavlja u izdvojenim delovima bolnice, kako bi porodica bila sigurna da je sve urađeno kako treba.
“Kada ne postoji mogućnost opraštanja sa bližnjima, sahranjuju se u limenom kovčegu, bez kupanja, oblačenja i drugih pogrebnih običaja, to kod ožalošćenih unesi nemir, strah ili sumnju. Bilo je i onih koji su tvrdili da, recimo, limeni sanduk nije bio zavaren. Zbog toga stavljanje poklopca radimo pred kamerama, kada je prisutan neko od rodbine. Oni se takođe vide na snimku, potpisuju da su preuzeli leš i to su dokazi da je sve sa naše strane urađeno kako treba“, objašnjava Jakovljević.
Kako kaže, upoznat je da u Srbiji, ali i u svetu postoji širenje uznemirujućih informacija o sahranama preminulih od kovida bez identifikacije i obudukcije, kako bi se prikrila navodna ilegalna trgovina organima.
“Zbog preporuka sanitarne inspekcije, vreća sa preminulima od kovida se ne sme otvarati i zato rodbina ne može da ga vidi. Ipak, to je dovelo da različitih priča o zloupotrebi, iako nisu pogrebnici doneli ta pravila. Ne znam šta se dešava u svetu, ali mislim da je sramota da se priča da su pogrebnici i doktori u takvoj vrsti dogovora. Imam dugogodišnju porodičnu firmu i takva vrsta kompromitovanja mi ne treba“, kaže Ilija Jakovljević iz Sremske Mitrovice.