Patrijarh srpski Irinej i ministar zdravlja Zlatibor Lončar su se, zbog nastupajućeg perioda slava, sastali i poručili građanima da te dane treba proslavljati u skladu sa preporučenim epidemiološkim merama zbog aktuelne epidemije koronavirusa.
A, upravo na jednoj takvoj slavi reportere portala 24 sedam ugostili su članovi porodice iz Kraljeva, koji su želeli da ostanu anonimni, a koji su se pridržavali svih preporučenih epidemioloških mera. Slavi se Sveti apostol Toma. Stigli smo prvi.
Trpeza je već bila postavljena. Slavski kolač, žito i vino bili su na stolu. Gosti su tek počeli da pristižu. Zagrljaji, rukovanja i poljupci nekada su bili neizostavni pozdrav prilikom čestitanja ovog dana, ali ne i sada. Gosti su, pored poklona u rukama, ulazili noseći maske preko usta i nosa. Osmeh se nije video, ali distanca i oprez nisu izostali.
Rukovanje je zamenilo „laktanje“. Nije bila puna kuća, kao nekada. Neki su kasnili, a pojedini, međutim, nisu ni došli.
Ostala je duže na poslu – sramežljivo je rekao jedan od prisutnih, pritom pravdajući svoju suprugu, dok su drugi bili otvoreniji:
– Nije mogao da dođe, znate… Pa, vidite kakvo je stanje.
Čekanje i red za pranje ruku prostirao se sve do hodnika i trpezarije. Nakon toga, maske su se skinule i gosti su seli za sto.
Na jednom kraju stola, umesto stolica, postavljena je klupa. Žene koje su tu sedele, pored sebe su stavile torbe, pa čak i jakne – taman toliko da naprave distancu, dok su se mlađe generacije, svesne situacije i opasnosti, odvojile u drugu sobu.
– Zašto nam se ne pridružite i poslužite se – upitao je domaćin slave dodavši:”Pa, ima svega!” Bili smo sinoć na rođendanu, gde je bilo dosta mladih, pa mislimo da nije u redu da sada sedimo pored starijih. Ko zna da li je neko od njih imao koronu. Možda je i mi sada imamo. Nećemo da rizikujemo – poručili su oni.
Tako, domaćini su ostali zbunjeni, a gosti uzdržani. Ono što su naši reporteri uočili je i to da su mnogi od njih odmeravali da li je propisana razdaljina od dva metra ispoštoivana i ima li na stolu sredsrtva za dezinfekciju ruku. Nije ih bilo. Strah se osećao u vazduhu.
Ali, oni opušteni su uvek tu da razbiju tišinu i zbijaju šale. Povod je ove godine bio – koronavirus.
Domaćice, gde je dezinfekcija? – šepurio se ovaj gost na šta su njih nekolicina prasnuli u smeh, dok su se drugi mrštili i odmahivali glavom.
– Ne zbijate šale, pobogu! Niste videli ono što sam ja – uzviknu jedna gošća, inače medicinski radnik.
Svi ućutaše. Čulo su se samo zveckanje pribora za jelo i kucanje časa. Do kraja večeri sedeli su mirno i tiho razgovarali. Tišinu je prekinuo domaćin rečima:
– Valjda sad mora ovako. Biće bolje dogodine!