Ove jeseni pšenicom će biti zasejano nešto više od 600.000 hektara, što je 30.000 hektara više nego lane, procena je Udruženja “Žita Srbije”. Tome je najviše doprineo dobar ovogodišnji rod i porast cene pšenice na međunarodnom i domaćem tržištu.
Kiša je početkom sedmice prekinula setvu, a miholjsko leto vratilo je ratare na njive. Mladi poljoprivrednik Stefan Dragojević pšenicom će ove jeseni zasejati 28 hektara.
“Počela je setva pre sedam dana, prekinula nas je kiša, ali je poboljšala zato kvalitet obrade zemlje. Ja ove godine povećavam površine zbog plodoreda”, kaže poljoprivrednik iz Šapca Stefan Dragojević.
Poljoprivrednici kažu da je cena setve ista kao prošle godine. Samo u šabačkom kraju, pšenica će biti posejana na oko 3.000 više nego lani.
Iako poljoprivrednici kažu da pšenicu uglavnom seju zbog plodoreda, mnogi će ove godine uvećati površine pod tom žitaricom – razlog je dobar rod.
Prosečan prenos hlebnog zrna, ove godine u šabačkom kraju je bio izuzetatn – oko sedam tona po hektaru
“Pšenicu sam imao, možda u dvadeset godina najbolji rod, na ovom delu gde ja obrađujem. Dva hektara ću više posejati pšenicu u odnosu na prošlu godinu, u odnosu na prošlu sezonu”, ukazuje poljoprivrednik iz Varne Milorad Gligorić.
Seme iz ambara ne preporučuju stručnjaci, ali ga i ove godine mnogi ratari koriste.
“Seme zaprašujem, koristim ga jednu do dve godine, i onda opet kupujem seme. Uglavnom, 70 odsto površina što sejem i uslužno ljudi kupuju seme, a 30 odsto seje iz ambara”, napominje Stefan Dragojević.
“Seme sa tavana, ako je primoran poljoprivredni proizvođač da ga primeni, mi ga ne možemo odvratiti, to je sigurno, ali sigurno ako već treba da se radi, zaprašiti ga, i birati seme sa boljom hektolitarskom težinom”, napominje Darko Simić iz PSSS Šabac.
Optimalni rok za jesenju setvu je pri kraju. Agronomi kažu, da uz primenu pune agrotehnike, za usev ne treba da brinu ni poljoprivrednici koji će pšenicu sejati i početkom novembra.