Dan rođenja Hristovog je i praznik porodice. U domovima je obeležen običajima koji imaju smisao očuvanja, uvećanja porodice i imanja domaćina. Zdravlje, sreću i blagostanje ukućanima poželeli su položajnici.
U odžakliji staroj dva veka domaćina Mirka Živkovića iz Ribara kod Kruševca okupile su se četiri generacije. Najstariji je sedamdesetpetogodišnji deda Mirko, a položajnik je trogodišnja praunuka Marta.
“Hristos se rodi. Neka da Bog sve najbolje svima. Prvo zdravlje, sreću, pare, blagodet i mira”, poručuje deda Mirko.
“Nama je cilj da očuvamo tradiciju. Da poštujemo naše praznike kao i naši preci. Valjda će biti tako nadam se i na dalje”, kaže Berislav Mitić, selo Ribare kod Kruševca.
Širom Srbije mese se česnice. Ilići iz Čestobrodice kod Požege po tradiciji je spravljaju od brašna iz vodenice koju su nasledili od predaka, kao i običaje.
“Moj tata je mesio česnicu, donese vodu sa bunara i on je mesio česnicu. Da nama deci da za nas šaramo kolače, pa se šaralo za u školu, pa se šaralo za volove da ih upregnu, da stave na rogove da voze”, objašnjava Nada Ilić iz Čestobrodica kod Požege.
Običaji se u Srbiji razlikuju. Božićnu česnicu u nekim krajevima lomi domaćin kuće, koji svakome udeli po komad. U drugim svi ukućani zajedno. Važna je simbolika.
“Postoji jedna mala razlika. Prošle godine su svi jurili zlatnik u česnici da nađu, a mislim da ove godine svi traže dren ili tražiće dren za zdravlje. Pa normalno zbog ove situacije”, navodi Slavica Mitić, selo Ribare kod Kruševca.
Božić je najradosniji hrišćanski praznik, pa se položajnici često ispraćaju muzikom. Dolinom Ribarske reke čuju se harmonike, a u Požeškom kraju trube. Kao i običaji i umeće muziciranja se prenosi sa kolena na koleno.