Sir sa maslinama, bez maslina, sok od maline ali bez malina. Takvi proizvodi mogu se naći u rafovima naših prodavnica. Dovođenje potrošača u zabludu kažnjivo je po zakonu, ali nadležni kažu da je najbolje za potrošače da se pouzdaju u dobar vid kada krenu u kupovinu.
U ovoj kutiji nalazi se sir, ali na njoj su, osim sira, i masline. Retko ko ne bi pomislio da su i one sastavni deo proizvoda. Osim, ako ima izuzetno dobar vid pa ugleda i ovo što je ispisano izuzetno malim slovima da su masline samo “simbolična slika” ili “predlog serviranja”. Da li je ovaj proizvođač prekršio zakon i doveo potrošače u zabludu.
“Posebno kod sira se koriste paradajz ili povrće neko kao fotografija, a piše da je to predlog serviranja i to nikako ne znači da se to nalazi uz taj proizvod, i to mora da bude jasno šta je predlog serviranja, a šta sastojak”, kaže šef odseka za deklarisanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede Branislav Raketić.
“To je stvar od slučaja do slučaja, neki potrošači će samo pogledati sliku i neće čitati i pomisliće da uz sir imaju i masline”, objašnjava Denis Perinčić iz Republičke unije potrošača.
Sir sa maslinama bez maslina nije jedinstven slučaj u rafovima naših prodavnica.
“Kod voćnih sokova, gde je na primer na ambalaži naslikana malina u krupnom planu, ali kada se pogledaju sastojci soka, onda se vidi da je ta malina sasvim malo zastupljena u soku, to može biti jedan vid obmane”, kaže Raketić.
Zakon kaže da na pakovanju mora biti naznačeno koliki je procenat svih sastojaka u proizvodu. Deklaracija mora da bude na srpskom jeziku, na ćirilici ili latinici, jasno uočljiva i čitljiva.
“Ovde je pitanje kako će ti potrošači da razumeju ovaj natpis koji je na kutiji, i određeni broj potrošača će biti doveden u zabludu”, tvrdi Perinčić.
U Republičku uniju potrošača takođe su stizale prijave građana.
“Imali smo slučaj kada se za jedan francuski sir koji je dosta skup davao popust od 50 odsto, ali kada su došli na kasu, to uopšte nije bilo za sir nego za neke peškire koje nemaju veze sa sirom, to je igra trgovaca”, navodi Perinčić.
Prema Zakonu o trgovini, svaki proizvod mora da ima precizan i jasan naziv, na pakovanju mora da piše o kojoj vrsti proizvoda je reč i ko je proizvođač, a od januara ove godine obavezan je i bar kod ili QR kod.
Tržišna inspekcija, prema planu, ili na osnovu prijava građana, kontroliše da li se ova pravila poštuju. Kazne su od 100.000 do milion dinara, a može se doneti i rešenje o povlačenju proizvoda sa tržišta.
Nema podataka o tome da je zbog dovođenja potrošača u zabludu ijedan proizvod povučen sa tržišta, a prijava je, kako smo čuli od nadležnih, bilo.