Epizode zemljotresa koje su se pojavile u poslednjih desetak dana nisu ništa neuobičajeno i niko ne može da tvrdi da se to nije događalo i ranije, izjavio je Branko Dragićević, direktor Seizmološkog zavoda Srbije. Takođe, istakao je da se na našim prostorima prosečno događaju onakvi zemljotresi kao što su bili oni u Kraljevu i “da nam one slike slede”.
Branko Dragićević je ocenio za RTS da prevelika zainteresovanost ovih dana i priča o zemljotresima govori o tome da ne postoji razvijena svest o postojanju seizmičke opasnosti na ovim prostorima, kao i da zaboravljaju jake zemljotrese, a još više ono što se događa između njih.
Naveo je da uz pomoć mreže seizmoloških stanica na teritoriji Srbiji mogu da se registruju skoro svi zemljotresi, čak i ovi manjih magnituda, što pre 30 godina nismo bili u mogućnosti, tako da je zemljotres u Ivanjici registrovalo dvadesetak seizmoloških stanica što naših, što u okruženju.
“Ode se prosečno na našim prostorima događaju onakvi zemljotresi kao što su bili oni u Kraljevu i one slike nam slede. Takvi zemljotresi sa onom magnitudom 5,5 jedinica Rihterove skale u 21. veku ne smeju da pričine nikakvu materijalnu štetu, odnosno ne smeju da ugroze ni ljudske živote ni imovinu jer su tehnologija i način gradnje toliko uznapredovalo da mi možemo gradeći objekte koji su otporni na dejstvo zemljotresa u potpunosti da se zaštitimo”, upozorio je Dragićević.
Međutim, ukazao je da imamo i stare objekte, i to su objekti koji su izgrađeni nakon 1963. godine koji su, kako je rekao “građeni bez da su poštovani propisi”, na kojima su rađene neke intervencije koje su dodatno uticale na ranjivost tih objekata.
Nažalost još uvek ima veliki broj takvih objekata u kojima ljudi žive.
“Mi možemo i na te objekte da utičemo, mi ne možemo da utičemo na prirodni hazard, ne možemo da sprečimo dejstvo zemljotresa, ali možemo da utičemo na to da ublažimo njegove posledice, odnosno da utičemo na ranjivost”, rekao je seizmolog.
Pojasnio je da će se prepoznati da je to nešto slično kao i u ovim vremenima kada se govori o jednom drugom hazardu.
“Kada govorimo o virusu, govorimo o ranjivosti o objektima za koje mi znamo kako će se ponašati kad se bude dogodio zemljotres. Mi smo to objavili već na kartama hazarda, postavili smo očekivane maksimalno horizontalno ubrzanje koje se može očekivati. Sasvim je dobro znano još od davnina, kako će ta ubrzanja uticati na pojedine tipove objekata”, naveo je Dragićević.
Dodao je da zemljotresi imaju svoju ponovitost i da je ona u nekim seizmološkim oblastima kraća, a u nekim duža.
“Evo dok sad mi ovo govorimo, pripremaju se zemljotresi i kod nas i na planeti Zemlji, pripremaju se zemljotresi velikih magnituda, tzv. katastrofalni i ta priprema može da traje i nekoliko desetina godina. Realno je očekivati da će se zemljotresi na ovim prostorima dogoditi i u budućnosti ali ono što može ljude da zaštiti od zemljotresa nije samo najava i predviđanje već je jedan bolji koncept”.
Neophodno je, smatra Dragićević, izgraditi objekte koji su otporni na dejstvo jakih zemljotresa, objekte koji će zaštiti, tako što će konstrukcija ostati čitava i u tom slučaju smo trajno zaštićeni od bilo kog zemljotresa koji će se dogoditi u budućnosti.
“Ali to je preventiva s kojom treba početi nekoliko godina ili nekoliko desetina godina pre nego što su zemljotresi počeli već da akumuliraju svoju energiju”, zaključio je Dragićević.