Kako stanje na tržištu u Srbiji u velikoj meri zavisi od onog na svetskom tržištu, energetska kriza koja drma svet predstavlja problem i kod nas. Cene energenata u svetu uporno rastu, te polako poskupljuje i struja. Samim tim su troškovi proizvodnje za sve kompanije i privrednike veći.
Pre dve večeri, gostujući na TV Prva, predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći o krizi sa cenama struje i gasa, Vučić je istakao da od tih cena zavise cene hrane i opstanak zemlje.
– Mi svakoga dana u ovih mesec i po dana, imamo kupljenih po šest i po miliona kubnih metara gasa. Danas trošimo već više od šest i po miliona kubih metara. Za to plaćamo cenu od 270 dolara na 1.000 kubnih metara gasa. To nam traje do kraja godine. Nama će za Svetog Nikolu biti potrošnja 11 miliona kubnih metara gasa, i to moramo da platimo po ceni koja je na berzi, a već je 1.200 dolara”, rekao je on. – objasnio je predsednik napominjući da “ćemo morati da napunimo skladište”.
Kako je predsednik rekao, da u skladištu u Banatskom dvoru imamo 268 miliona kubnih metara gasa, ali da je problem šta će biti posle nove godine.
– Srbija ima sačuvan gas za crne dane, do kraja godine i zato je veoma važan sastanak sa Putinom. Trenutna ponuda nije dobra, napomenuo je Vučić.
On je obelodanio da su Rusi Srbiji ponudili gas po računici 70 odsto tržišne cene, 30 odsto naftne formule, što bi utrostručilo sadašnju cenu gasa od 270 dolara za 1.000 kubnih metara, na 790 dolara za 1.000 kubika.
– Ja sam im rekao da to mi ne možemo da platimo – kazao je Vučić i dodao da je tražio “obrnutu” računicu “30% berza i 70% naftna formula”. Tako bi cena izašla na 510 dolara.
– Ali mi ni to ne možemo da platimo- rekao je Vučić i dodao da će da ” moli Putina za produžetak 100 odsto po naftnoj formuli, bar do kraja grejne sezone”. Srbiji 1. januara 2022. godine ističe desetogodišnji ugovor za uvoz gasa, a sastanak između Vučića i Putina je zakazan za 25. novembar.
Prema mišljenju stručnjaka, sama činjenica da živimo u tržišnoj privredi već neko vreme treba da nas podseti da u istoj nema kukanja i pomoći.
– Sve razvijenije zemlje u svetu su praktično, svoje kompanije ostavile na milost i nemilost tržištu. Kada je na istom tom tržištu situacija dobra, niko od tih kompanija ne deli svoje profite sa državom, kaže u gostovanju na jednoj domaćoj televiziji profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljuba Savić.
– Mi smo 2013. godine liberalizovali kupovinu električne energije na visokom naponu, 2014. na srednjem naponu i 2015. godine na niskom naponu. Od tada svi možemo da biramo snabdevače, i građani i privreda, nastavlja on.
On savetuje privrednike, ako negde postoji jeftinija struja da je kupe, i da ako preduzeću ističe ugovor, treba napraviti novi.
– Moramo da prestanemo sa politikom koja je važila pre 30 ili 40 godina. Izvolite gospodo, tamo gde vam je bolje, tamo napravite ugovor – kaže Savić.
On ističe da će preduzeća ovaj skok cena da prežive, troškove će uračunati u cenu, ali da ova situacija stavlja u najveći rizik građane.
– Poslodavci mogu na različite načine da odgovore na ovo poskupljenje. Imaju interes da otpuste radnika kada nema dobar biznis, tj. kada ne može da proda svoje proizvode, kada je nekonkurentan. Mada ni to nije jedini način, imate ukupne prihode, troškove i dobit. Dobit ne mora uvek da bude 100 jedinica, ona može da bude i 50 i 40 i 30. Ne možete u vreme krize da zarađujete isto kao što ste zarađivali dok je nije bilo, nastavlja profesor Savić.
– Neki će i propasti, ali ne zato što je država povećala cene električne energije, vidite poslodavci moraju da traže rešenje u tržišnoj privredi, kao što to rade u svetu, nastavlja Savić i dodaje da mu nije jasno kako poslodavci koji bi trebalo da budu nosioci novih ideja mogu da očekuju pomoć države.
Savić je istakao da je jedino legitimno u ovoj situaciji da država pomogne siromašnim građanima.
– Sve ostalo u tržišnoj privredi je kako se ko snađe, zaključio je Savić.