Ribočuvari probili kilometar leda na Gružanskom jezeru da spasu labuda

Da su držali samo do službene uniforme, a ona im nalaže čuvanje vode od ribokradica, Marko Mirović i Zoran Ilić bi lagano odradili dnevnicu. A nisu! Kao što ih nije ni poveo rezon “gledaj svoja posla” za koji su, usled vremenskih neprilika i uslova na terenu imali puno pokriće.

Ali, opravdanje pred samim sobom nekad mora da potpiše i pečatira duša, a njihove dve, dobre, plemenite, spasile su treću koja im ne ume reći “hvala”, niti će im iko to izgovoriti u njeno ime.

Ni 15 u minusu na koliko je osvanuo utorak na Gružanskom jezeru nije bilo dovoljno hladno da smrzne volju dvojici ribočuvara da s jedne obale, pun kilometar probijajući led, prođu nadomak druge i iz zaleđene vode spasu gotovo smrznutu pticu. To je jedan od ona dva bela labuda koji su se, zajedno sa još jednim crnim, nedavno, niotkuda, naselila na akumulaciji kod Knića.

“Nikada na Gružanskom jezeru nije bilo labudova do pre tri meseca kada su doletela tri i tu se nastanila. Zoran i ja, radeći svoj posao smo ih zavoleli. Očito i oni nas jer su, naviknuti da im donosimo hranu, puštali da im se približimo. I uvek smo se pitali zašto su beli doleteli u paru, a onaj crni sam”, priča ribočuvar Marko Mirović.

Bilo je juče jasno dvojici kolega kad su krenuli u patrolu, s ozbirom na ciču zimu i zaleđeno jezero, da ribokradice nisu bile aktivne prethodne noći i da u vodi nema mreža za krivolov. Opet, prirodom posla pošli su da obalom obiđu jezero.

“Prilikom kontrole video sam kroz dvogled da u zalivu Zmijarnik, daleko od nas, na površini zaleđene vode leži beli labud. Bio je okovan ledom, ali je davao znakove života. Mislili smo da ga je savladala bolest i da mu nema spasa, ali opet rešili smo da probamo da mu pomognemo. Nalazio se 20-ak metara od veoma strme obale i jedini način da dođemo do njega bio je vodom”, kaže Mirović.

Brže-bolje dvojica ribočuvara su došla do službenog čamca i sneli ga u jezero. A ono je bilo prekriveno 10-15 centimetara debelim slojem leda. Uslovi su bili sve osim pogodni za plovidbu, a dodatno ih je otežavao jak vetar koji i te kako zna žestoko da “brije” Gružanskim jezerom.

“Stao sam na prednji deo čamca i ljuljao ga levo – desno kako bi “kljun” mogao da probija led. A naslage su na pojedinim mestima bile toliko debele da su kočile motor. Mic po mic, metar po metar, nijednog trenutka ne prispitujući sebe “šta nam ovo treba”, probili smo se ceo kilometar do zaliva gde se nalazila ptica. Morali smo da budemo precizni da joj priđemo toliko blizu da nam bude na dohvat ruke, a da je slučajno ne povredimo čamcem”, prepričava Zoran Ilić.

Iznemoglog labuda, koji jedva da se pomerao, su uneli u čamac, a Marko ga je zavio u svoju jaknu. Teško su, kažu, uspeli da okrenu plovilo i izbegnu udaranje elise motora o komade leda, i pođu nazad. Telefonom su odmah pozvali Mirovićevog sina da što pre dođe automobilom na jezero.

“Mislili smo da je zbog neke bolesti, koja mu nije dala da poleti, zanoćio na vodi u kojoj se zaledio, i da mu uprkos svim našim naporima nema spasa. Ispostavilo se da nije bilo do bolesti, nego je, valjda, mlad i neiskusan, ostao u jezeru sve dok ga led nije opasao sa svih strana i nije mu dozvolio da se makne”, pričaju ribočuvari.

Belog lepotana su odvezli Mirovićevoj kući na Bumbarevo Brdo, uneli ga u toplu prostoriju, smestili pored grejalice.

“Ubrzo je počeo da se oporavlja, da hoda i širi krila! Posle dva – tri sata doneo sam mu kukuruza da probam da ga nahranim, a on je odmah prionuo na zrnevlje. Već popodne bio je kao nov ali nisam smeo da ga pustim”, kaže Marko Mirović.

Obavestio je Institut za zaštitu ptica u Beogradu, a odatle su mu obećali da će u sredu doći da obiđu pticu.

“Nadam se da ga neće odneti, već samo pregledati i pustiti ga na naše jezero. Ako već onaj crni nema svog parnjaka, neka ga ima onaj drugi beli, a mi ćemo nastaviti da ih hranimo”, veli Mirović.

#gružanskojezero, #labud, #ribočuvari

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.