Pisac Matija Bećković jedan je od govornika na sahrani mitropolita Amfilohija:
– Tužni sabore! Ožalošćeni narode! Mlada slobodna Crna Goro! Nadao sam se da će mitropolit sahraniti mene. Bila je to velika čast za svakoga koga je sahranjivao proteklih 30 godina i tome se svako od nas nadao. Ali nebo je odlučilo da ja njega sahranim, a znam da ne umem onako kako je on mogao i umeo.
– Kako je napisao Ivo Andrić pesniku i njegovom delu vreme ne može ništa.
– Danas počinje drugi, novi, večni život Amfilohija Radovića. Kažu da Bog svakoga drži na zemlji dok ne završi ono što je započeo. To se desilo i sa mitropolitom, gospod ga je pozvao u pravi čas, da je ranije ne bi valjalo. Učinio je sve zbog čega se rodio i zbog čega ga je stvorio. Preporođena Crna Gora počinje od „A“, zato je na odru spokojan, zato mi plačemo, a on ne.
– Kada smo se vratili iz Francuske, pitala me majka šta je najlepše što sam video u Parizu, rekao sam „Amfilohije Radović“. Amfilohije je spolja nosio izbledelu matiju, a iznutra je bio raskošno odeven!
– Amfilohije je potpalio vatru i ubacio varnicu u grudi Crne Gore.
– Organizovao je litije i nastao je poklič koji se nikada nigde nije čuo „Ne damo svetinje!“.
– Naslednik tragičnog junaka kosovske misli, bio je kosovski junak, koji se ispeo na kosovski vis, golim rukama sahranjivao kosovske mučenike, do zadnjeg daha preklinjao da ne zaboravimo kosovski zavet i jednom zauvek datu reč. Kosovo je nebesko rešenje srpskoga pitanja i zato se ni po koju cenu ne sme popustiti, i pasti najniže tamo gde smo se popeli najviše!