Analitičar za nekretnine Milić Đoković kaže da je najveći porast cena stanova u Beogradu i većim gradovima, dok potražnja opada na Zlatiboru i Kopaoniku. Cena iznajmljivanja stanova u prestonici Srbije je do 13 evra po kvadratu. Advokat Nikola Premović napominje da je zbog plaćanja poreza i zaštite zakupaca i zakupodavaca važno da se ugovori zaključuju u formi izvršne isprave.
Analitičar za nekretnine i procenitelj Milić Đoković rekao je da je trenutno stanje na tržištu nekretnina vrlo konfuzno i bez jasnih pravila, ali da je njegov savet da se nekretnine kupuju kad god je moguće.
“Stanovi se uglavnom i dalje prodaju još tokom izgradnje, pre izdavanja građevinske dozvole, na osnovu 3D animacija. Ako ništa drugo, stan može da pravi pare izdavanjem”, navodi Đoković.
Ističe da je najveći porast cena stanova zabeležen u Beogradu i većim gradovima poput Novog Sada, Niša i Kragujevca, dok je potražnja za nekretninama opala na Zlatiboru i Kopaoniku, prvi put od izbijanja pandemije koronavirusa.
Iznajmljivanje stanova do 13 evra po kvadratu
Cena iznajmljivanja stanova, ukazuje Đoković, zavisi od veličine, strukture, opremljenosti i mikrolokacije, a u proseku se kreće od sedam do 10 evra po kvadratnom metru.
“Na vrhunskim lokacijama cena ide od 10 do 13 evra, a traže se porodični i mali stanovi. Najteže je izdati srednji segment, stanove koji nisu ni za samce, a ni za porodicu. Aktuelne su i kuće u blizini Beograda”, nabraja sagovornik.
Problem u praksi – plaćanje poreza na nepokretnost koja se izdaje
Prema poslednjem popisu stanovništva, oko 120.000 grđana Srbije se izjasnilo da su podstanari, dok je porez za izdavanje stanova platilo tek nešto više od 2.000 vlasnika rentiranih objekata.
Advokat Nikola Premović napominje da su sva fizička i pravna lica koja izdaju nekretnine dužna da plate poraz na prihod od nepokretnosti, u iznosu od 20 odsto na ukupnu cenu zakupnine i da postoji jednostavno rešenje za ovaj, kako kaže, problem.
“Trebalo bi da se uvede zakonska obaveza da se ugovori o zakupu zaključuju u formi solemnizovane javnobeležničke isprave, gde bi na taj način javni beležnici, odnosno notari, imali jasnu i preciznu evidenciju o broju zaključenih ugovora o zakupu”, objašnjava Premović uz napomenu da je potrebno da se uvrsti i obaveza podnošenja elektronske prijave svakog zaključenog ugovora o zakupu, slično praviliniku o kupoprodajnim ugovorima.
“Na taj način, preko javnog beležnika i sistema javnog beležništva, država bi imala preciznu evidenciju o broju izdatih stanova u Republici.”
Ugovorm zaštićeni i zakupodavci i podstanari
Advokat Premović naglašava da su na taj način zakupodavci zaštićeni od podstanara koji ne žele da napuste stan nakon eventualnog raskida ugovora ili zakupaca koji neredovno isplaćuju stanarinu.
“Trenutno, u slučaju da podstanar odbija da preda ključeve od stana ili se iseli, za zakupodavce postoje dve opcije – da zakupca tuži u parničnom postupku, što bi trajalo nekoliko godina, uz ogromne troškove. Druga opcija, ukoliko bi se primenila obaveza o zaključenju ugovora u formi izvršne isprave, postupak iseljenja bi se skratio na rok od tri meseca”, poredi Premović.
Navodi i da bi preciznim ugovorima bili zaštićeni i podstanari od potencijalne samovolje vlasnika nekretnina, ali da je potrebno da se napravi razlika između ugovora koji su zaključeni na određeno i neodređeno.
“Ugovori koji su zaključeni na određeno vreme se mnogo teže raskidaju samovoljom zakupodavca, jer postoji svega par zakonskih osnova zbog kojih se može raskinuti takav ugovor, poput neplaćanja zakupnine ili korišćenja stana suprotno nameni. Ugovori o zakupu zaključeni na neodređeno zavise od volje zakupodavca koji u svakom trenutku može, uz otkazni rok, da otkaže ugovor o zakupu”, zaključuje Nikola Premović.