Šesnaest godina od katastrofalnog požara Hilandar dobija novi sjaj. Obnovljeno je više od 80 odsto izgorelog dela drevne srpske lavre.
U manastirskom kompleksu najznačajnijeg srpskog manastira, na Svetoj Gori prva nedelja Vaskršnjeg posta je u produženim molitvama i tihovanju. Obnova svetinje je složen posao koji se nastavlja 9. marta.
“Krećemo sa radovima na onom objektu odakle je i izbio požar, gde su bili najveći problemi. To je objekat Igumenarije i Dohije. Treba da dobijemo saglasnost od grčkih službi. U sklopu ove obnove je rađena i Zvonara i pirg Svetog Đorđa. U poslednjih godinu dana mi smo uselili Beli konak”, navodi projektant konstrukcija rekonstruisanih objekata Nenad Šekularac.
Završena je i rekonstrukcija trpezarije. Raduje da se uporedo sa arhitektonskom obnovom izgorelih objekata, Manastir Hilandar i duhovno obnavlja.
“Građevinska obnova bez duhovne ne bi imala smisla. Mi sada trenutno završavamo obnovu manastirske trpezarije. Ona je ktitorsko delo kralja Milutina. Obnovom manastirske trpezarije, možemo da kažemo da je nešto što je baš od najvažnijeg nasleđa, a bilo je ugroženo zadnjih godina sada zaštićeno”, naglašava iguman Manastira Hilandara arhimandrit Metodije.
Vlada Srbije je glavni donator obnove nemanjićke zadužbine na Atosu, kao i Srpska pravoslavna crkva i verujući narod.
“Igumenariju i Dohiju i radove na Trpezariji ono što smo predvideli za ovu godinu računamo negde oko tri miliona evra. Dosada je za obnovu izgorelih objekata Manastira Hilandara utrošeno oko 12 miliona evra iz različitih izvora, pre svega Republike Srbije i sredstava koja su eparhije Srpske pravoslavne crkve prikpljale, građani Srbije i ljudi iz naše dijaspore”, kaže direktor Zadužbine Manastira Hilandara Milivoj Ranđić.
Svetogorska lavra Hilandar, ogledalo srpske kulture i duhovnosti na Atosu sa još 19 pravoslavnih manastira upisan je u Uneskov registar baštine sveta.