U trećem kvartalu ove godine u saobraćajnim nezgodama u Srbiji povređeno je 5.514 osoba, dok je, nažalost, život izgubilo 155 ljudi. To je znatno više povređenih nego u istom razdoblju prošle godine. U periodu od jula do septembra stradala su 34 pešaka. Stručnjaci kažu da je kriva bahatost i nekultura učesnika u saobraćaju.
Jedan francuski zvaničnik je, kada je čuo da godišnje oko 5.000 ljudi pogine u saobraćaju, rekao da je kada sedate za volan, isto kao da idete na front. Taj front zahteva znanje, pažnju i strpljenje vozača, a kod nas toga nema dovoljno. Stručnjaci tvrde da se kultura iz kuće prenosi na vožnju.
“Saobraćaj je samo drugi način pokazivanja kulture stanovništva koje se nalazi u saobraćaju. Ne postoji saobraćajna kultura, međutim ukoliko ulazite u zgradu normalno je da pustite one koji izlaze pa onda uđete, tako isto i u raskrsnici treba da pustite one koji su već unura da izađu, kaže Milan Vujanić iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Prema njegovim rečima, propisi u saobraćaju samo preslikavaju normalni bonton koji bi trebali da naučimo u kući.
Posebna kategorija vozača su bahati vozači – već duže vreme vraćaju se na polaganje vozačkog ispita. Više od 30 odsto su lečeni alkoholičari i narkomani, a oni ostali smatraju da im nikakva pravila nisu potrebna – da su oni tu da ih pišu.
Novac i skupoceni i brzi automobili su njihova vizit karta, a često, iako krivi za nečiju smrt, uz dobre advokate dobiju nanogicu i ne služe kaznu dužu od 12 godina zatvora.
“Bahata vožnja može da bude i naslnička, ali ne mora uvek, na primer kada neko prođe kroz raskrsnicu kroz crveno i blokira raskrsnicu, to nije bahata vožnja u zakonu, ali definitivno jeste”, kaže Damir Okanović iz Komitet za bezbednost saobraća.
Isto se, navodi Okanović, može reći za neke vidove parkiranja koji su bahati ali se mogu podvesti pod naslničku vožnju.
Evo kako psiholozi definišu bahate vozače.
“Bahat vozač bi bio neko ko apsolutno ne uzima druge učesnike u saobraćaju, koji jedino svoju važnost i dobrobit vidi u celoj situaciji. Dakle, nema kod njega empatije niti razumevanja da pored njega u saobraćaju postoje i drugi učesnici pa samim tim ne obraćaa pažnju da li će nekoga ugroziti ili ne”, ukazuje psiholog Jelena Milošević.
Za nešto više od pola ove, 2021. godine, zbog nasilničke vožnje iz saobraćaja je isključeno 1.200 vozača, a tokom cele 2020. njih 1.673.
Kada je reč o onima koji su pohađali obuku za unapređenja znanja iz bezbednosti saobraćaja, pošto su im dozvole oduzete, tokom prošle godine na nastavu je išlo 1.055 vozača.