Cena električne energije na evropskom tržištu udvostručila se u odnosu na prošlu godinu, a samo od marta porasla je za oko 70 odsto. Ovaj trend visoke veleprodajne cene, za koji se pretpostavlja da će ostati neko vreme, do očaja dovodi sve privrednike kojima ističu ugovori.
– Nikada nije bilo ovako drastično, bar ne od 2005. godine, otkako mi to pratimo na našoj berzi. U martu je cena na mađarskoj berzi bila oko 60 evra za megavat-čas, a ovih dana prelazi u 100 – kaže za 24sedam Dejan Stojčevski, tehnički direktor SEEPEX-a, energetske berze Jugoistočne Evrope u Beogradu.
Ko nije kupio u martu…
Ovaj strujni udar veleprodajne cene ozbiljno bi mogao da naruši poslovanje preduzeća, pogotovo proizvodnih, koja u svom poslu koriste velike količine energije, a kojima u narednom periodu ističu ugovori o snabdevanju.
Veleprodajnu cenu sa berze, koja se odnosi na struju za taj dan i dan unapred, prati i cena na finansijskoj berzi struje. Tamo se cena formira za taj dan, i struja može da se na veliko po njoj kupi za sledeću godinu. Tek onda dolaze veleprodavci, snabdevači privrede strujom, koji formiraju svoju cenu „oko“ te sa finansijske berzanske i nude je u ugovorima na jednu, dve ili, retko, više godina.
– Struja se obično kupuje u martu ili aprilu za celu narednu godinu. A u martu je cena bila 60 evra. Ko god da je bio pametan kupio je tada, jer danas je gotovo duplo skuplja, a u naredne dve godine teško da će padati ispod 80 evra. Struja je i inače sezonski najskuplja u novembru i decembru, u vreme grejne sezone – prognozira Stojčevski.
Cena preduzećima već 55 odsto veća
Za razliku od tržišta za domaćinstva, tržište za privredu je slobodno i ne postoji određena cena, kao što je plaćaju građani. Zbog toga je struja za privredu mnogo skuplja, bilo da je kupuju od privatnih licenciranih trgovaca strujom kojih ima 62, bilo od državnog „EPS snabdevanja“ u režimu ugovora ili na garantovanom snabdevanju ako neka mala ili srednja firma nije sklopila ugovor ni sa kim.
Ovakva situacija brine sve, jer oni kojima ističe ugovor moraće da sklope novi po mnogo višoj ceni, a oni koji su na garantovanom snabdevanju će svakako u nekom trenutku dobiti veći račun jer i EPS periodično koriguje svoje cene.
A da briga nije ni bespredmetna ni lokalna, govore i vesti iz Hrvatske, gde se očekuje da će tamošnji HEP podići cenu za garantovano snabdevanje privredi za ogromnih 40 odsto.
To su već osetile neke relativno male firme i u Srbiji, jer je beogradska „politika“ navela primer „Dunava“ iz Grocke koji je od „EPS snabdevanja“ dobio ponudu u junu na cenu 55 odsto veću nego što su je imali u dotadašnjem ugovoru. Za višu tarifu data je cena 82,57 evra za megavat-čas (umesto 53,44), a za nižu 52,34 evra (bila 33,88 evra).
– Privrednici su šokirani jer su u poslednje tri godine prosečne cene bile 50 evra, a potom je došao šok tražnje na tržištu zbog kovida i cena je morala da padne na oko 40. I onda ljudi brzo pomisle da je to prava cena. Međutim, na cenu struje veoma utiču i karbonska taksa i cena gasa, i zbog toga sada imamo ovaj skok – objašnjava Stojčevski.
A samo je karbonska taksa termoelektranama, odnosno taksa na ugljen-dioksid, za godinu dana skočila na 62 evra po toni. Poređenja radi, prosečna cena emisija ugljen-dioksida u 2019/20. godini bila je 25 evra po toni, a tokom marta pandemijske 2020. cena je bila 17 evra po toni.
Na to se nadovezao skuplji gas, i to tri puta, a pitanje je koliko će njegova cena još skočiti.
Tako da je period skupe struje za industriju tek počeo.